a

Предлог како да тестови више не буду предмет куповине

Обавезна средња школа

ЛИЧНИ СТАВ

„Полиција почела да увежбава обезбеђивање тестова за следећу годину“, „Већини ученика математика и српски никад неће бити потребни у животу“. Горко духовита два наслова из броја 17 њуз нета (www.njuz.net) од 22. јуна 2013. године. Наравно, посвећени су управо окончаном овогодишњем тестирању ученика на крају основне школе, које је било праћено нерегуларностима, проваљеним решењима, понављањем теста из математике, али не и из српског/матерњег језика.

Многи родитељи су се огласили, у медијима, али и својим писаним поднесцима, жалбама надлежним просветним властима, од којих је неколико примио и Заштитник грађана. Тако, једна разочара мајка осмака предлаже да се тест из српског језика поништи и понови на тај начин што би испит био сниман, за шта постоје техничке могућности, с обзиром на то да је школа (у којој је њено дете полагало тест, а наводно, половина ученика је урадила тест већ после пола сата, што је изазвало сумњу у регуларност) опремљена камерама. Мајка није дала решење шта да раде остале школе, нарочито оне које немају камере, тј. ко треба да купи камере? Можда родитељи који не би ишли на варијанту куповине тестова, те би се одмах и знало чија деца сигурно неће имати „пушкице“.

Друга мајка каже да се из године у годину зна да постоје решења тестова и пита се како да објасни својој ћерци, која је почела да се спрема за тај испит у октобру прошле године, да је учење и знање моћ, када њени вршњаци који су преписали имају боље резултате. Да, потребно је умеће да се једној петнаестогодишњој девојчици или њеном вршњаку објасни да ће ови што су ишли пречицом, на неком следећем кораку поклекнути, нарочито ако не буду имали новца да неку услугу плате, или да су у „лажи увек кратке ноге“. Већина родитеља који су се оглашавали и тражили поништење резултата завршног испита, предлагали су да се упис у средње школе обави рангирањем ученика према постигнутом успеху током школовања, како би се колико-толико сачувала објективност нарушена проваљивањем решења, које је довело до фактичке неједнакости ученика - оних који су имали купљена решења тестова и оних који су се поуздали само у своје знање.

Отворена су, с правом, бројна питања моралне природе, пре свега, какав пример се даје деци „куповином знања“? Изузетно лош, јер се већ на првом јавном тесту посеже за пречицом, до које се дошло корупцијом, преваром, лажима, дволичношћу и тиме се, као сунђером по школској табли, избрисало оно што се током осам година школовања таложило као вредносни систем. Јер, колико год били критични према нашој (обавезној основној) школи данас и образовном систему, нећемо погрешити ако кажемо да се у њима стиче оно почетно знање, које се кроз даље школовање увећава и даје сваком детету базу за будућност. И онда, већ у суботу, 22. јуна, јавност је обавештена да се, наводно, мала матура неће поништавати, да је пронађена особа, запослена у штампарији „Службеног гласника“, која је и признала да је у периоду од 5. до 12. јуна из штампарије износила решења тестова. Испитаће се цео случај, али наводно и они од претходне(их) година.

И сад долазимо до предлога, који није припремање полиције за следећу годину да на време открију превару, нити је опремање и покривање свих школа камерама. Предлог је мало захтевнији.

Он упућује на потребу реформе нашег образовања, које ће коначно ухватити корак са светом, а најпре са потребама развоја наше земље. То је обавезна средња школа од које се у Србији бежи, као да носи највеће и најпогубније ризике по децу и младе. Када би се увела обавезна средња школа, не би они који до ње стигну, током свог школовања безброј пута као претњу чули ону чувену реченицу: „Ако ти се не свиђа, не мораш ни да долазиш у школу и тако није обавезна“. Обавезна средња школа нашла је место у Стратегији образовања у Србији до 2020. године, али је зато без дискусије одбијен предлог Уније просветних радника да се у недавним изменама Закона о основама система образовања и васпитања средња школа уведе као обавезна и тако реше и неки други отворени проблеми, као што је вишак просветних радника, односно велики број њих без пуног фонда часова и смањивање одељења.

Заштитник грађана је још крајем 2011. године изишао с тим предлогом, сматрајући да се тиме подстиче виши образовни ниво нације и доприноси у крајњој инстанци економском напретку земље и њеној конкурентности на тржишту рада развојем бројније и квалификованије радне снаге. Верујем да би и беспосличарења, ћошкарења и насилничког понашања међу младима било мање, можда и алкохола и наркоманије. Немојте рећи да су то бајке, јер нисмо пробали. И они који буду завршили средњу школу - гимназију или стручну школу моћи ће даље да се усавршавају, јер смо већ дубоко загазили у другу деценију 21. века, када је доживотно учење императив.

Ауторка је заменица заштитника грађана