a

Контролисаћемо рад Министарства за мањинска и људска права

Тражио сам од премијера да пореска управа подноси пријаве против послодаваца који не уплаћују стаж, а да држава не склапа уговоре са онима који немају доказ да су уредно измирили обавезе према својим запосленима

Заштитник грађана Саша Јанковић први прави радни састанак са премијером Мирком Цветковићем оцењује као „почетак оперативније сарадње омбудсмана и владе”. Он у интервјуу за „Политику” објашњава да се влада „преко обећања премијера обавезала да неће пружити заштиту државним службеницима, без обзира на њихову партијску припадност, када омбудсман утврди да су повредили права грађана”.

Сагласили сте се с премијером да државни органи „треба више пажње да посвете томе да ли послодавци уплаћују доприносе у пензијске и друге фондове”, шта ће конкретно бити урађено?
Тражио сам да надлежни органи, пре свега, пореска управа подноси пријаве против послодаваца који не уплаћују стаж, а да држава не склапа уговоре са онима који немају доказ да су уредно измирили обавезе према својим запосленима и фондовима са чим се премијер сагласио. Појављује се и један структурални проблем, који је производ законског решења, а његовим отклањањем не би се догађало да запослени који је стекао услов за пензију сноси последице тога што послодавац није уплаћивао доприносе, па не може да се пензионише…

Да ли вам је премијер обећао отклањање законског недостатка?
Разговарали смо о томе, али то не може моментално да се пресече. Сложили смо се да то што неки послодавац није уплаћивао доприносе треба да буде проблем државе, а не запосленог који је стекао услов за пензију. Остало је да премијер о томе разговара са ресорним министром, а моја процена је да ће бити потребне године да се пракса и закон, по којима последице сноси само запослени, промене.

Разговарали сте и о одговорности државних службеника који крше права грађана?
Јесмо, јер нема сврхе да иницирам дисциплински поступак, ако нема воље да онај ко крши права грађана за то сноси последице.

Поменули сте неки конкретан случај?
Тренутно водимо више од хиљаду поступака, али само сам у једном покренуо иницијативу за смену државног секретара због кршења права грађана и несарадње са омбудсманом. Влада то није прихватила са врло необичним образложењем. Тај државни секретар је, после моје иницијативе, ипак, сарађивао и Министарство економије је спровело моју препоруку. Поменуо сам то и изразио наду да је овај наш разговор прекретница и да ће убудуће за сваког бити успостављена одговорност.
Најавили сте покретање поступка против Министарства за људска и мањинска права како би се утврдило да ли је било пропуста у избору и конституисању савета националних мањина, којима су њихова права могла бити угрожена?
Покренућу поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за људска права, а о томе сам разговарао и са министром Светозаром Чиплићем. Дакле, добио сам информације од повереника за информације од јавног значаја и од повереника за равноправност о стварима које су из њихове надлежности и у поступку који ћу ја покренути биће утврђено да ли је било пропуста у раду министарства. Биће контролисано да ли је поступак пријаве за изборе за националне савете требало другачије уредити, тако да се не појаве неправилности и да ли је министарство у поступку конституисања националних савета поступало у оквиру својих овлашћења.

Шта вам је рекао министар Чиплић?
Рекао је да ће министарство, наравно, у потпуности сарађивати са заштитником грађана у току поступка, јер је и његов циљ да се сви, евентуални, пропусти констатују, као и да ли је нешто могло бити квалитетније урађено и да се све што није урађено како треба, односно на најбољи начин, отклони.

Радикали и напредњаци оштро су вас критиковали што сте „на сајту заштитника грађана објавили мапу Србије без Косова и Метохије”?
Није у питању мапа наше државе већ мултиетничких општина у Србији.
Поред званичног сајта заштитника грађана, постоје подсајтови посвећени специјалистичким областима (права детета, мањина…). Дакле, на подсајту о правима мањина, објављени су подаци о етничкој структури општина, без Косова и то је назначено у тексту. Иначе, сви наведени подаци су дати на основу пописа из 2002. године, а Статистички завод није могао да спроведе попис на Косову и зато нема података. Сваке године у извештају Скупштини Србије напоменем да је, на основу извештаја међународних и невладиних организација, као и представника страних држава, на Косову кршење људских права неупоредиво веће него било где друго.
Тражио сам, у складу са процедуром, преко Министарства за КиМ да, као заштитник грађана одем у контролу једног центра за социјални рад на КиМ, али ми је одговорено да могу да идем као приватно лице Саша Јанковић. Нисам прихватио, јер приватно не контролишем ничији рад. Ипак, да не би било погрешних схватања, ми смо сада на „спорни” сајт ставили и географску мапу Србије, која, наравно, укључује и КиМ, баш као и Војводину. Дакле, никоме није била намера да Србију представи мањом него што она јесте.