аутор: Јелка Јовановић
12. октобар 2017.
Европски парламентарци су ми више пута рекли да је омбудсман тигар без зуба, каже заштитник грађана Зоран Пашалић, и у разговору са Јелком Јовановић и Надеждом Гаће објашњава како ће ојачати институцију коју води нешто више од два месеца Одмах по ступању на дужност заштитник грађана Зоран Пашалић најавио је измене и допуне Закона о омбудсману и рад на подизању видљивости институције.
Пре конкретних објашњења зашто и како, питање колико се посао у Апелационом суду, који је досад радио, разликује од посла заштитника?
"Посао се не разликује много од претходног, јер ми је задатак да организујем све што институција обавља за потребе грађана ради заштите њихових права. Мислим да се нисам лоше показао као председник Апелационог суда, па ћу то покушати и овде", каже Пашалић за Нови магазин.
Као приоритет сте најавили промене Закона о заштитнику грађана. То је говорио и ваш претходник. Зашто и у ком смеру ће промене ићи?
То је и обавеза по Поглављу 23, а треба ојачати и кадровску структуру да би се ефикасније радило, јер је притужби из много области, најавише се односе на рад судова, рад администрације, област грађевине и фискалног система. Иначе, у измене и допуне Закона кренуло је озбиљно 2014. и радимо на томе да заиста донесу новине и већи ауторитет заштитнику грађана, можда у погледу већих овлашћења и увођења санкција за непоступање по налозима заштитника грађана.
Свакако да се ту посматрају прво проблеми који су се јављали у овом десетогодишњем периоду, решења у законима земаља у окружењу и европских земаља, а често и ван Европе, где постоји ова институција. Ингеренције заштитника у неким уређењима су много шире, решења су различита, све до овлашћења сличних нашим, али најважније је појачати могућност деловања.
Грађани се у великом броју обраћају заштитнику, најчешће када су проблеми заиста такви да им друге институције не могу помоћи. Ви сте у систему практично последња институција којој се грађани могу обратити за заштиту права.
Поставља се питање јесмо ли последња или се то тако схвата. Можда би било добро у неком будућем периоду – још размишљам, тек сам 2,5 месеца на овој функцији – да користећи медије грађани буду упознати с правима и да захваљујући томе проблем пред заштитника изнесу док га је могуће решити користећи се ауторитетом ове институције.
У протеклом периоду примили сте 120 грађана. Поменули сте области на које се жале, шта су конкретни проблеми који су их довели до вас?
Различити, грађани се најчешће притужују на област правосуђа, затим на рад одређених институција, често у локалу, које су се оглушиле о одређено право. Углавном, сви они који су дошли не могу другачије да реше проблем; неке од тих проблема заштитник грађана може да реши, неке не, па је важно грађанима то јасно рећи, не доводити их у илузију да заштитник грађана може да реши све њихове проблеме.
Да ли вам је, док сте били у правосуђу, изгледало да је оно највећи проблем грађана?
Не кажем ни сад да је највећи, али извесно је да сам и тада примао грађане као странке, не само из области прекршаја већ и по многим другим захтевима. И јасно се види да је правосуђе проблем. Није ме ни сада то изненадило, једино што овде гледам из другачијег ракурса. Као председник суда могао сам да помогнем да се нешто убрза, а овде се очекују разне врсте помоћи.
Сем правосуђа, шта их још мучи?
То је оно што се зове – добра управа; неки пут је грађанима довољно да неко саслуша њихов проблем јер су више пута апеловали на многе институције које нису нашле за сходно чак ни да их саслушају.
Примате ли само грађане који су поднели притужбу или све?
Свако може да дође. Очекивали смо да ће бити довољан један термин месечно, за 30-35 грађана, али испоставило се да смо морали да дамо нове термине, сада имамо два, размишљамо о трећем. Сваки пут је све више оних који желе да се виде лично са заштитником.
Има ли конкретних резултата од тих сусрета?
Да, тамо где је заиста могуће помоћи. Конкретно, у контроли рада судова немамо ингеренције, у пресуђеној ствари заштитник грађана не може да помогне. Најтеже пада то кад видите да људи заиста имају тежак животни проблем, а ви нисте у ситуацији да им помогнете.
Ако то повежемо са изменама закона, хоће ли ту бити новина?
Има више модела у свету, почев од тога да омбудсман контролише рад судова, чак и у меритуму, конкретно у поступку, па до контроле судске администрације. Код нас се истиче проблем суђења у разумном року. Поменули смо и закон који још није донет о бесплатној правној помоћи; сарадници ми кажу да би тим институтом многи проблеми били решени јер би тако грађани могли да се обрате неком ко заиста може да им пружи правну помоћ. То су људи који немају новца да се обраћају професионалним адвокатима, а заштитник грађана нити може, нити сме, нити има право да узима тај посао. Нити бих то тражио у изменама закона, али ишли бисмо у том правцу да и ми можемо да дамо грађанима неку врсту правних упутстава и савета.
Треба знати, то су ми и европски парламентарци више пута рекли, заштитник грађана је тигар без зуба. Нема много ингеренција, нема могућност да делује више од препоруке. Постоји само могућност разрешења функционера, а за десет година постојања заштитника грађана само су три разрешења тражена. Тражена, наглашавам, тако да је могућност увођења неке санкције – не казне него санкције – можда пут јачања ауторитета заштитника грађана.
Колико је битно јачање мреже омбудсмана. Војводина, Београд и још неколико градова имају ту институцију, не све општине, а има и неколико ваших канцеларија.
Постоји закон о локалним омбудсманима, они поступају по прописима локалног карактера, покрајински по покрајинским прописима; једини ко има права да поступа по републичким законима је републички заштитник, односно ја у овом случају. Пре месец дана састао сам се са свим локалним омбудсманима, замолио сам их да дају своје предлоге и да их евентуално уведемо у измене и допуне Закона. Обратили смо се и водећим невладиним организацијама у овој области, да и цивилни сектор да примедбе, мишљење и предлоге. Нећемо јурити са изменама јер нови закон треба да траје дуже.
Поменули смо на самом почетку вашу намеру да институцију учините видљивијом. Шта подразумевате под тим и како ћете то учинити?
Информације о институцији углавном се везују персонално за заштитника, што је и логично јер је то инокосни орган, али свакако треба видети и остале људе. Покушали смо то на првом пријему грађана тако што смо позвали све медије да сниме институцију, просторије у којима раде запослени. Не заборавимо да је налажење адекватне зграде обавеза и по Поглављу 23, али још је важније да постоје одговарајући услови за рад. Позвали смо медије и да прате поступак од притужбе до одговора. То је један начин постизања видљивости, други је одлазак заштитника у друге градове и општине јер ја нисам заштитник само грађана Београда. Конкретно, 12. октобра крећемо у обилазак подручја у која треба отићи, прво је југ Србије, а онда ћемо даље, обићи ћемо целу Србију.
Да ли су људи с којима сте разговарали само из Београда?
Хвала за ово питање; они долазе и из унутрашњости и нама је најтеже када дођу људи којима не можемо да помогнемо, при томе пут кошта, а они су слабијег материјалног стања. То је један од разлога што ћемо им ићи на ноге, да их саслушамо у местима у којима живе….
И где проблем настаје?
Баш тако, једно је видети на фотографији проблем на који указују, а друго уживо. Имате случај, рецимо, да неко подигне зграду и затвори улаз у неку предузетничку радњу, онемогући човеку да живи и ради. То се на фотографији не види јасно. Разговараћемо са челницима локалних самоуправа да ли и како проблем може да се реши, а често може и без потезања мера које би биле непопуларне. То није ванинституционално деловање већ могућност да се помогне људима у складу са законом.
Хоћете ли бежати од предлога за разрешење, посебно кад се на лицу места утврди одговорност?
Ако постоји законски основ и грубо кршење закона, свакако нико неће бежати од предлога за разрешење, ја најмање, само врло је значајно правилно утврдити чињенице. Ми радимо на основу Устава и закона, чланом 10а није дозвољена политизација овог посла, заштитнику и његовим заменицима није дозвољено давање политичких изјава и најважније је наћи баланс да се предлог не схвати политички већ стручно, утемељено на Уставу и закону.
Јесте ли се запитали у разговору с људима који су долазили "да ли је ово могуће"?
Нажалост, нисам јер сам се и у претходном послу који сам радио, адвоката и прекршајног судије, често сретао с тим што се зове маргина друштва. Мада, код нас долазе људи који су притерани уз зид, често су свесни да је немогуће решити проблем, али значи им и да их неко саслуша; дешава се да на другим местима не буду примљени на начин који подразумева достојанство грађанина. И да допуним, нису то само грађани који су поднели притужбе, често дођу мимо тога и на лицу места формирамо предмет.
Имате ли актуелних случајева за које јавност треба да зна, а на маргини су интересовања?
Има, али то би значило да говорим имена, а то не смем и нећу. Рећи ћу само да има људи који нису заслужили третман какав имају, много су учинили за културу и уметност ове државе, а живе у беди. Или, неко ко је по другом основу провео радни век часно – једва преживљава.
Колико људи уопште знају права?
Махом не знају и изменама Закона би требало омогућити заштитнику да грађанима сигнализира шта су њихова права и како да их заштите пре него што исцрпу све правне могућности.
Омбудсман има права на предлагање закона из своје надлежности; имате ли план у законодавној активности и јесте ли стигли да проверите шта је било са пређашњим предлозима у тој сфери?
На законе из своје надлежности, а она је широка; наша обавеза је и да дајемо мишљење о новим законима, а новина коју сам увео је да се лоцира евентуални проблем који би могао настати применом неког прописа.
На пример?
Има ту много закона; о дуалном образовању, о полицији, о катастру, порезима… Приметио сам да постоји велика доза сарадње предлагача и поносни смо што су многе наше примедбе прихваћене и унете у те законе. И радићемо на јачању тог нормативног дела посла, сад се ради, али може више и треба довести људе који су најбољи у том нормативном послу.
Све што кажете тражи знатно већи буџет.
Не мора да значи, битно је не радити произвољно већ тачно утврдити где су потребна појачања. Рецимо, и поред великог труда, многи из овог тима не познају довољно катастар, фискални систем, електропривреду, а ту је много предмета.
Похвалили сте предлагаче закона, а парламент? Већ трећу годину не разматрају извештаје заштитника, повереника и поверенице. Јесте ли разговарали на ту тему, очекујете ли да се разматра ваш извештај?
Очекујем, врло је значајно да скупштина разматра извештаје и разговара о њима, то им је и обавеза. Но, јавност не зна да је институција омбудсмана у многим земљама у дефанзиви, у Хрватској парламент такође не разматра извештај, не знам због чега је тако…
Можда су превише приљежни у послу?
Могуће.
За крај врућ кромпир – Савамала.
Није Савамала врућ кромпир, бар не једини: још 19. фебруара тај је случај са позиције заштитника архивиран, исцрпљена су сва средства која су нам била на располагању осим тог јавног захтева за разрешење који се може тумачити на више начина. У овом тренутку Савамала је у рукама полиције, тужилаштва и суда, а ми очекујемо да нас полиција извести по примедбама које су упућене.
Кад полиција заврши посао, а већ се зна да у њиховом извештају нема назнака одговорних, онда за вас наступа нова фаза – по појединачним притужбама оштећених, зар не?
Апсолутно, предмет је архивиран у смислу досадашњих процедура, али то је глобални случај који ће изродити много појединачних и свакако да ће заштитник грађана поступати по притужбама свих који се буду јавили.
Учинити насиље видљивијим
Обновили сте иницијативу "Учинити насиље видљивијим". Зашто?
Велика је ескалација насиља у породици, често с трагичним последицама, смрћу, убијене су неке особе, убијене су жене на најсуровији начин. Ми морамо да се укључимо и да превенирамо. Како? Кроз пројекат о којем говорим: жртве морају да знају где ће се упутити кад до насиља и повреда дође, то је институт за судску медицину који даје везу између радње и последице, односно конкретизује да је неко лице учинило то што је учинило некој жртви. Шта се тиме добија? Жртва се охрабрује да пријави насиље јер би докази на суду били ојачани релевантном експертизом и спречила би се секундарна виктимизација жртве, саслушање, исказ на околности којих се она нерадо сећа или он, ако је мушкарац жртва. Истовремено, тиме насилника треба одвратити он насиља јер ће у једном тренутку видети да је епилог такав да се неће, колоквијално речено, провући. Пилот-пројекат почињемо у Београду, а циљ је цела Србија.
То значи да се нанете повреде учине видљивим у систему који може да заштити жртву и казни насилника?
Тако је. За то је неопходна сарадња са свима у систему, а посебно с повереницом за заштиту равноправности Да, најважније је убрзање судских поступака, а то је могуће само ако сарађују сви у ланцу. У праву сте, у овом делу се ингеренције заштитника и поверенице поклапају, али то је разлог више за сарадњу. Охрабрује то што се у многим ресорима већ спроводи обука запослених за поступање у случају насиља.
Тим и зараде
Супротно "препорукама", нисте променили тим који сте затекли. Шта ћете радити у кадровском смислу ако се прошире ингеренције?
Нисам мењао тим из једног разлога који јавност не зна – велика флуктуација људи, статистички гледано, врло је лоша по институцију јер је за десет година отишло 40 људи, а ово време како сам ја ту троје. Разлог су првенствено неадекватне плате јер ако контролишете институције у којима се зарађује много, ви се осећате деградирано.
Увођење зарада у институцији омбудсмана у другачији систем, издвајање из Закона о платама државних службеника, као што су неке државне институције већ учиниле, такође је могућ правац измена закона.
Плате челника независних институција честа су тема. Ваш претходник је предлагао максимизирање прихода из буџета за све државне функције. Јесте ли ви размишљали о некој врсти уравнотежења зарада тим путем?
То апсолутно није мој део посла, али треба размотрити праведнију расподелу плата и најважније је да буду мотивишуће, не само заштитника и заменика већ за све запослене – јер без њих се ништа не може урадити. Преовлађују млади људи врло високог образовања и мени је најважније да њих задржим и да доведем нове са специфичним знањима. А неће доћи ако плате буду какве јесу. Људи имају интерес за јачање тима, разговарао сам с њима, желе да се образују и треба их специјализовати за одређене области. Не кажем да су њихова знања недовољна, али једно је ствари посматрати из аспекта експерта за битне области, а друго је радити као досад. Посебно охрабрује ентузијазам људи, потреба да помогну, спремни су да раде и ван радног времена кад примам странке, понекад и до поноћи.