Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih načela ljudskih prava. Ipak, rodna neravnopravnost je još uvek vrlo prisutna u ogromnoj većini vidova društvenog života.

Iako su predstavljene u dvostruko povećanoj meri u Narodnoj skupštini posle izbora održanih 2007. godine, žene u Srbiji su još uvek neravnopravne i problem postizanja rodne ravnopravnosti tek treba da se rešava u svojim raznim pojavnim oblicima. Još uvek postoji široko društveno tolerisano porodično nasilje na koje još uvek nema adekvatne reakcije (kvalitativno i kvantitativno) državnih organa. Svakodnevno je vidljiva neproporcionalna predstavljenost na mestima na kojima se donose političke odluke, stereotipno i uvredljivo predstavljanje i diskriminativno omalovažavanje žena u medijima, ali i u javnom, i političkom obraćanju, pa čak i u školskim programima. Postoji još uvek snažno prisustvo institucionalnog nepoštovanja jednakosti mogućnosti u ekonomskim i društvenim odnosima kao i znatno veća stopa nezaposlenosti žena. Srbija još nema rodno senzitivnu službenu statistiku, upotreba ženskog gramatičkog roda nije službeno verifikovana.

Početkom 2009. godine usvojena je Nacionalna strategija za unapređenje položaja žena i rodnu ravnopravnost koja predstavlja važan Vladin dokument na osnovu kojeg će se razvijati dalje aktivnosti u pravcu poboljšanja rodne ravnopravnosti. Tim sistemskim dokumentom se utvrđuje celovita i usklađena politika države u cilju eliminisanja diskriminacije žena, poboljšanja njihovog položaja i integrisanja principa rodne ravnopravnosti u sve oblasti delovanja institucija sistema, kao jedan od elemenata modernizacije i demokratizacije društva, u cilju bržeg, ravnomernijeg i efikasnijeg društvenog razvoja. Strategijom su obuhvaćene oblasti koje se tiču učešća žena u kreiranju politika i u donošenju odluka u oblasti ekonomije, obrazovanja, zdravlja, nasilja nad ženama, kao i pitanja sredstava javnog informisanja i javnog mnjenja, pošto je kroz široku i demokratsku diskusiju procenjeno da su ove oblasti ključne za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

U decembru 2009. godine donet je Zakon o ravnopravnosti polova koji određuje da su svi dužni da poštuju ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije i zakonima.

Zakon obavezuje organe javne vlasti da razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života i da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnih standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.

Oblasti u kojima Zakon interveniše su oblast zapošljavanja i zdravstvene zaštite, porodičnih odnosa, obrazovanja kulture i sporta, političkog, javnog života i sudske zaštite.

Zakonom se definiše pojam diskriminacije, kao i njene podvrste, neposredna i posredna diskriminacija. Naglašeno je da se ne smatra diskriminacijom ni povredom načela jednakih prava i obaveza donošenje posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova. Diskriminacijom se takođe ne smatraju posebne mere i programi namenjeni žrtvama nasilja u porodici kojima se obezbeđuje socijalna, pravna i druga pomoć i naknada, u cilju zaštite od nasilja u porodici i otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja, kao i zbrinjavanju žrtava nasilja, u cilju sprečavanja nasilja i ostvarivanja njihovog prava na život bez nasilja (sigurne kuće i dr.).

Zakon definiše pol kao termin koji se odnosi na biološke karakteristike lica, a za rod navodi da označava društveno uspostavljene uloge, položaje i statuse žena i muškaraca u javnom i privatnom životu, a iz kojih usled društvenih, kulturnih i istorijskih razlika proističe diskriminacija zasnovana na biološkoj pripadnosti određenom polu. Zakon definiše takođe i pojmove jednakih mogućnosti, nasilje zasnovano na polu, uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i ucenjivanje.

Nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja. Poslodavac je dužan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman, a u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa

Po ovom Zakonu supružnici i vanbračni partneri su ravnopravni. Skreće pažnja i odredba da je vaspitanje o ravnopravnosti polova sastavni deo predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i trajnog učenja.

Zabranjena je diskriminacija po osnovu pola prilikom ostvarivanja i uživanja prava iz oblasti socijalne zaštite, bez obzira na subjekte koji organizuju i sprovode ovu zaštitu. Takođe je zabranjena je diskriminacija po osnovu pola prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu.

Interesantno je da Zakon određuje da je postupak u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola naročito hitan. Važno je i da je predviđena obaveza da se u organima jedinica lokalne samouprave, u okviru postojeće organizacije i akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, organizuje stalno radno telo ili određuje zaposleni za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova ostvarivanja jednakih mogućnosti.