Aktuelni zadatak je više žena na liderskim pozicijama

Autor: Tamara Lukšić Orlandić

Komitet za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, uspostavljen na osnovu istoimene konvencije (CEDAW) da nadzire sprovođenje Konvencije od strane država članica, svoju prvu sednicu održao je oktobra 1982. Kako se ove godine obeležavaju tri decenije posvećenog rada Komiteta u podršci državama da zaštite i promovišu prava žena, Komitet je tokom svog 52. zasedanja, 9. jula 2012. godine u NJujorku, održao panel-diskusiju sa temom "Politička participacija žena i liderstvo". Tim povodom, Kancelarija visokog predstavnika za ljudska prava Ujedinjenih nacija objavila je najzanimljivije poruke sa tog sastanka, koji zavređuju da se sa njima upozna i naša javnost.

Vest o održanom skupu počinje sa jednim "iako": Iako žene čine polovinu svetske populacije, predstavljaju samo 20 procenata izabranih u zakonodavnim telima.

Zbog toga Mišel Bašele, predsedavajuća agencije UN Women, s pravom ističe da demokratija nije samo pravo glasa, već i pravo da se bude izabran/a. Imati više žena u parlamentu nije samo pitanje zadovoljenja načela pravednosti, već, pre svega, unapređenja demokratskog kvaliteta predstavničkog tela. Ona zaključuje da više žena u zakonodavnom telu znači i da će mnogo više različitih pogleda biti uneto u političku arenu kao odgovor na različite potrebe društva uključujući i brigu za same žene.

Podupirući ovaj stav, predsedavajuća Parlamenta Ugande, Rebeka Alitvala Kadaga istakla je da je, na poziciji na kojoj se nalazi, bila u mogućnosti da zastupa potrebu povećanja sredstava za zdravstveni sektor, a posebno formiranje komiteta čiji je zadatak borba za eliminisanje genitalnog sakaćenja žena, koje je još uvek rasprostranjeno u toj zemlji, kao i porodičnog nasilja. U Ugandi, inače, ženama po zakonu pripada 35 odsto poslaničkih mesta.

Kad je reč o kvotama, podaci govore da su kvote, ipak, najefikasnije sredstvo, makar inicijalno, za povećanje broja žena na ključnim političkim pozicijama. O tome najbolje svedoči podatak da od 33 zemlje u kojima žene zauzimaju najmanje 30 procenata mesta u parlamentu, u 26 postoji sistem kvota.

Tako je Nepal, na osnovu ustavnih garancija, postao lider u Aziji sa 33 odsto žena u parlamentu. Sapana Padan Mala, koja je bila poslanica u Parlamentu Nepala, ukazala je na veliki potencijal Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, ne samo za sistem kvota u parlamentu, već i za druge liderske pozicije u državi, za uvođenje principa zajedničke odgovornosti za podizanje dece i u kućnim poslovima, ali i prepoznavanje patrijarhalnog koncepta kao brane za rodnu ravnopravnost.

Ivan Šimonović, pomoćnik generalnog sekretara UN za ljudska prava, podsetio je da su žene odigrale glavnu ulogu u prošlogodišnjem Arapskom proleću. Međutim, on se zapitao da li će žene profitirati od trenutnih političkih promena, kojima su i same dale doprinos, ili će se taj stečeni kredit izgubiti u političkim kompromisima. Profesor Suad Triki, lobista za prava žena iz Tunisa, istakao je da je učešće žena u tuniskom ustanku profilisalo žene kao liderke. Donet je izborni zakon koji je predvideo jednak broj žena i muškaraca na izbornim listama, ali je u primeni, ipak, samo 24 odsto žena izabrano u Parlament 2011. godine. Profesor Triki se zato zalaže da Tunis povuče postojeću rezervu izrečenu na CEDAW Konvenciju, kao važno sredstvo zaštite prava žena u Tunisu.

Zapaženo izlaganje imala je prva žena na funkciji predsednika države u Brazilu, Dilma Rusef, koja je na svom primeru ilustrovala značaj modela na koji žene mogu da se ugledaju, rekavši: "Kada žene čuju mene, jasno im je koliko daleko mogu da stignu i same."

Predsedavajuća Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena Silvija Pimental poentirala je na kraju svog izlaganja pozivajući se na slogan Komiteta za zaštitu žena Latinske Amerike (CLADEM) da bez prava žena nema ljudskih prava.

Srbija jeste jedna od 187 zemalja članica Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, i s tim brojem je ova konvencija postigla gotovo globalnu prihvaćenost. U srpski parlament izabrano je 87 žena, mada ćemo tačan broj znati kada se Narodna skupština konstituiše. Imali smo donedavno ženu na čelu najvišeg zakonodavnog tela i treba tu praksu nastaviti, ako ne na mestu broj jedan, a ono u većem, makar jednakom broju, imenovati ih za predsedavajuće skupštinskih tela, a potom u izvršnoj vlasti, da se ne bismo samo sećali jedine žene premijerke, Milke Planinc, pre 30 godina, nekako kada je i usvojena CEDAW Konvencija.

Zašto Srbija nikad nije imala ženu ministarku unutrašnjih poslova (kao Makedonija, na primer), ministarku spoljnih poslova (Hrvatska, aktuelno), ministarsku odbrane (Crna Gora, aktuelno)? Kada se jednom i to desi, znaćemo da je rodna ravnopravnost primenjen princip u našoj državi jednako u praksi, kao i u političkim programima partija.