Zaštitnik građana uputio je Ministarstvu prosvete i nauke 19. januara 2012. godine preporuku kojom je od ovog organa zahtevao da preduzme mere na osnovu kojih bi se obezbedilo angažovanje većeg broja asistenata za podršku u obrazovanju Roma, omogućilo potpunije ostvarivanje prava na jednak pristup obrazovanju, i stvorili trajni, održivi i sistemski uslovi za uključivanje Roma u obrazovni sistem.

 Problemi na koje je Zaštitnik građana ukazao u ovoj preporuci, uočeni su i prilikom nedavnog raseljavanja neformalnognog romskog naselja pored “Belvila” na Novom Beogradu, kada je između ostalog utvrđeno da samo sedmoro dece redovno pohađa nastavu. Ovim primerom potvrđena je činjenica da broj angažovanih asistenata za podršku romskoj deci u školama u Beogradu i Srbiji nije dovoljan.

Uveren da bi postupanje po preporuci  u vezi sa uvođenjem većeg broja asistenata za podršku u obrazovanju Roma doprinelo efikasnijem uključivanju romske dece u obrazovni sistem, Zaštitnik građana obaveštava javnost da ni nakon više od tri meseca, Ministarstvo prosvete i nauke nije obavestilo Zaštitnika građana o preduzetim merama.

Zaštitnik građana je utvrdio da je Školska uprava Jagodina postupila suprotno ustavnom načelu odvojenosti crkve od države i pravu deteta na slobodu misli, savesti i veroispovesti tako što je školama u svojoj opštini uputila dopis da se nedelja, 16. oktobar 2011. godine proglasi radnim danom, a učenici pozovu na organizovani doček crkvenog velikodostojnika. Dan kasnije, u vremenu predviđenom za sprovođenje nastave a suprotno zakonom i Konvencijom o pravima deteta postavljenim ciljevima obrazovanja, škole u Jagodini su organizovale prisustvo dece i na pokaznoj vežbi jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), bez prethodne provere bezbednosti i sigurnosti dece i učenika.

Na osnovu utvrđenih nedostataka u radu Školske uprave Jagodina, Zaštitnik građana je preporučio Ministarstvu prosvete i nauke da svim školskim upravama u Srbiji uputi obaveštenje o procedurama organizovanja vannastavnih aktivnosti učenika. To podrazumeva organizovanje vannastavne aktivnosti u skladu sa nastavnim planom i programom, uz puno poštovanje bezbednosti, sigurnosti, prava i sloboda deteta i ciljeva obrazovanja i prethodnu saglasnost Ministarstva prosvete i nauke, uz uslov da se ne remeti redovan proces nastave. Takođe, Zaštitnik građana je Ministarstvu prosvete preporučio sprovođenje postupka utvrđivanja odgovornosti rukovodilaca osnovnih i srednjih škola u Jagodini za organizovanje odlaska učenika na pokaznu vežbu jedinice MUP-a, kao i da kopije akta sa preporukama Zaštitnika građana dostavi svim osnovnim i srednjim školama u Jagodini.

Ministarstvo prosvete i nauke u obavezi je da u roku od 60 dana obavesti Zaštitnika građana o postupanju po preporukama.

Tamara Lukšić -  Orlandić, zamenica zaštitnika građana, razgovarala je sa Ombudsmanom za decu francuske zajednice u Belgiji, Bernarom De Vosom i njegovim savetnikom za komunikacije, Davidom Lalemanom o položaju i školovanju romske dece u Srbiji. Tom prilikom zamenica zaštitnika građana je dala intervju u okviru specijalne emisije, koju će Ombudsman za decu pripremiti i predstaviti u Belgiji. Povod za posetu Bernarda De Vosa je sudbina romske porodice kojoj je po povratku iz Belgije umrlo najstarije od petoro dece, inače višestruko ometeno.

Tamara Lukšić – Orlandić, upoznala je svog kolegu iz Belgije sa istraživanjem Zaštitnika građana o sprovođenju Strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji, o dometima inkluzivnog obrazovanja i sve većem uključivanju romske dece u redovni obrazovni sistem, inicijativi Zaštitnika građana u rešavanju problema pravno nevidljivih lica, kao i rezultatima nedavnog preseljenja nehigijenskog naselja u Beogradu na druge lokacije, uz stalni monitoring na terenu predstavnika Zaštitnika građana.

U razgovoru je učestvovala i načelnica Odeljenja za prava deteta, Nataša Jović, koja je predstavila najvažnije rezultate regionalnog istraživanja o prosjačenju dece u Srbiji.

Bernar De Vos je istakao da se i u Belgiji susreću sa sličnim problemima kada je reč o romskoj populaciji i azilantima iz drugih zemalja, posebno kada je reč o obrazovanju. Na kraju je izrazio interesovanje da naše dve institucije, a možda i još neka iz Mreže evropskih ombudsmana za decu (ENOK) realizuju u budućnosti zajednički projekat u ovoj oblasti.

Zaštitnik građana uputio je preporuke Gradu Novom Pazaru i opštinama Prijepolje, Sjenica i Tutin, čija sprovođenja treba da omoguće doslednu primenu Ustavom zajamčenog prava nacionalnih manjina na očuvanje posebnosti. Poštovanje Zakonom utvrđene obaveze da u ravnopravnu službenu upotrebu uvedu i jezik i pismo nacionalne manjine, pomenute jedinica lokalne samouprave, pored toga što su izmenile svoje statute, moraju da obezbede i druge uslove kako bi se nazivi organa koja vrše javna ovlašćenja, nazivi jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica kao i drugi toponimi ispisivali i na jeziku bošnjačke nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu, a saglasno odredbama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Zaštitnik građana uspostavio je Savet za rodnu ravnopravnost koji će pružati savetodavnu podršku Zaštitniku građana i, posebno, zamenici Zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost, imajući u vidu da je to oblast rada posebno predviđena Zakonom o Zaštitniku građana.

Savet kao kolegijalno telo i članice i članovi Saveta kao stručnjaci u svojim oblastima, davaće mišljenja i predloge Zaštitniku građana za pokretanje sistemskih i praktičnih pitanja od značaja za rodnu ravnopravnost.

Savet čine – predsednica, prof. dr Marijana Pajvančić sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Milan Đurić, sa LGBTIQ SOS telefona i programa višestruke diskriminacije - NVO GAYTEN, Đurđica Ergić iz NVO “Bibija”, Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra, prof dr Snježana Milivojević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, prof. dr Slobodan Savić sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.