I pored velikih napora zaposlenih, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ nije u mogućnosti da postupi po svim preporukama iz Izveštaja o poseti Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja (CPT) Republici Srbiji 2011. godine, konstatovao je tim Zaštitnik građana u izveštaju o poseti ovoj zdravstvenoj instituciji.

Tim Zaštitnika građana, u čijem sastavu se pored zaposlenih iz stručne službe Zaštitnika građana nalaze i medicinski eksperti, realizovao je 1. aprila 2015. godine nenajavljenu posetu Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“, u cilju praćenja sprovođenja preporuka iz Izveštaja o poseti Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja (CPT) Republici Srbiji 2011. godine.

U Izveštaju Zaštitnika građana je navedeno da se i dalje preveliki broj pacijenata u odnosu na kapacitete leči u ovoj bolnici i da se o njima stara nedovoljan broj zaposlenih.

Rukovodstvo i zaposleni u Bolnici ostvarili su punu saradnju sa timom Zaštitnika građana, kome je omogućen nesmetan rad i uvid u svu relevantnu dokumentaciju, kao i razgovor sa pacijentima o uslovima smeštaja i načinu postupanja prema njima.

 

Zaštitnik građana izražava zadovoljstvo što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  uvažilo najveći deo primedbi i sugestija koje je Zaštitnik građana dao Mišljenjem na Nacrt zakona o udžbenicima.

Sadašnji Predlog zakona  udžbenicima, o kome će u narednom periodu raspravljati narodni poslanici, uključuje i stavove Zaštitnika građana u vezi sa diskriminatornim sadržajem udžbenika, udžbenicima za decu sa teškoćama u razvoju i invaliditetom, načinu odobravanja udžbenika i provera izmena koje se na udžbenicima vrše, kao i na drugim primedbama i predlozima Zaštitnika građana u cilju unapređivanja prava učenika na kvalitetno obrazovanje.

Predlog zakona oslanja se i na preporuke koje je tokom prethodnih godina Zaštitnik građana upućivao nadležnim organima u vezi sa postupkom odobravanja i nabavke udžbenika, što je navedeno u obrazloženju Predloga zakona.

 
Gordana Stevanović, zamenica zaštitnika građana, učestvovala je na okruglom stolu ,,Mogućnost efikasne saradnje vladinog i nevladinog sektora u suzbijanju nasilja u porodici“, koji je danas održan u Beogradu,  u organizaciji IAN Međunarodne mreže pomoći. Cilj ovog skupa je aktivna razmena iskustava i davanje predloga u cilju unapređenja saradnje i umrežavanja svih aktera koji se bave sprečavanjem nasilja i zaštitom žrtava nasilja u porodici.

Gordana Stevanović je predstavila aktivnosti Zaštitnika građana u oblasti sprečavanja nasilja u porodici i zaštite žrtava nasilja, uključujući nalaze i preporuke iz Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o sprovođenju Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja. Ona je na skupu istakla da je potrebno unaprediti saradnju i razmenu podataka između svih organa u sistemu zaštite žena od nasilja, i dala ocenu da se u borbi protiv nasilja nad ženama ne koriste dovoljno svi potencijali civilnog društva. Takođe je navela da je potrebno u međuinstitucionalne sporazume o saradnji na lokalnom nivou pored predstavnika organa javne vlasti uključiti i predstavnike/ce organizacija civilnog društva i, na taj način, uključiti resurse kojima lokalna zajednica raspolaže.
 

Tim Zaštitnika građana, u čijem sastavu se pored zaposlenih iz stručne službe Zaštitnika građana nalaze i medicinski eksperti, realizovao je u kasnim večernjim časovima, 27. aprila 2015. godine, nenajavljenu kontrolnu posetu Okružnom zatvoru u Leskovcu.

Tokom posete posebna pažnja bila je posvećena osobama koje se ne nalaze u grupnom smeštaju u cilju ispitivanja pojava torture i drugih oblika zlostavljanja.

Posle ponoći, 28. aprila 2015. godine, obavljena je poseta Policijskoj upravi Leskovac, kako bi se ispitali  uslovi smeštaja lica lišenih slobode i zaštita od eventualnog zlostavljanja.

 
Zaštitnik građana je danas u Leskovcu organizovao okrugli sto „Uloga Zaštitnika građana u ostvarivanju principa dobre uprave“. U Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“ okupili su se predstavnici uprave grada Leskovca, suda, tužilaštva, policijske uprave, okružnog zatvora, Centra za socijalni rad i nevladinih organizacija, sa ciljem da se kroz otvoren razgovor o problemima, ali i primerima dobre prakse organa opštinske uprave, doprinese unapređenju rada organa uprave. Posebne teme o kojima se razgovaralo su bile postupanje lokalne samouprave u skladu sa načelima dobre uprave, postupanje policije i ostvarivanje saradnje sa tužilaštvom, kao i pitanja vezana za funkcionisanje okružnog zatvora i prava lica lišenih slobode.

Okrugli sto je organizovan u okviru inicijative „Promocija ljudskih i manjinskih prava kroz intenzivniji kontakt Zaštitnika građana sa građanima“ uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške. Projekat se sprovodi u saradnji sa Bibliotekarskim društvom Srbije i javnim bibliotekama u 15 gradova i opština širom Srbije.

 

Zaštitnik građana pozdravlja prošlonedeljnu odluku Nastavno-naučnog veća Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu o uvođenju nastave romskog jezika u osnovne akademske studije, čime su stvoreni uslovi za razvoj i standardizaciju romskog jezika u okviru akademske zajednice, u cilju kvalitetnijeg obrazovanja i očuvanja kulturnog identiteta Rom

Značaj ove odluke uvećava činjenica da su Romi jedina nacionalna manjina u Srbiji koja ne ostvaruje pravo na obrazovanje na maternjem jeziku. Naime, u škole do sada nije uvedena nastava na romskom jeziku sa obrazloženjem da romski jezik nije standardizovan.

Takođe, Zaštitnik građana pruža punu podršku i odluci da se u okviru Centra za stručno usavršavanje i evaluaciju Fakulteta organizuju kursevi romskog jezika, kako bi se diplomiranim nastavnicima omogućilo da steknu odgovarajuće znanje romskog jezika i uključe se u nastavu u osnovnim i srednjim školama u kojima se predaje predmet „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“.

 

“Hiljade ljudi umrlo je prošle godine prevashodno u Sredozemnom moru i na istoku Ukrajine. Nije trebalo da umru u Evropi, koja se ponosi svojim vladavinom prava i demokratijom, na kontinentu koji tvrdi da je izvukao pouke iz svoje krvave i nasilne prošlosti“, rekao je juče Nils Muižnjeks, komesar za ljudska prava Saveta Evrope tokom predstavljanja svog godišnjeg izveštaja za 2014 godinu.

Komesar je naglasio tešku situaciju migranata koji i dalje umiru u Sredozemnom moru u pokušaju da dosegnu Evropu bežeći od sukoba, progona i siromaštva. Naveo je i da su 2014. godinu obeležila i dešavanja u i oko Ukrajine. Izveštaj takođe upozorava na  rast pritiska na nevladin sektor i medije u mnogim zemljama članicama Saveta Evrope.

Izveštaj možete preuzeti ovde .

 
Još članaka...