Povodom izjava resornog ministra Aleksandra Vulina i načina na koji pojedini mediji izveštavaju o nasilju koje je dvoje dece od 10 i 11 godina izvršilo nad Rašom Popovim, Zaštitnik građana saopštava:

Postojanje dece od 10 godina koja organizovano i kontinuirano krše zakon i vrše nasilje,  porazni je rezultat nerada državnih i lokalnih organa čiji je posao da takvu decu, bez adekvatnog roditeljskog staranja, na vreme identifikuju i izbave sa pogrešnog puta, a to su pre svega resor socijalnog staranja, u saradnji sa resorom obrazovanja, unutrašnjih poslova, zdravlja i drugim.

Zastrašujuće je što se javno, umesto zahteva za boljom opremljenošću, stručnošću i odgovornošću onih čiji je posao da decu sklone i preusmere iz sveta kriminala, preko pojedinih medija i stručnjaka, pozivanjem na primer pojedinih država u Sjedinjenim američkim državama, sugeriše da bi problem trebalo rešavati čak i uvođenjem smrtne kazne za decu! To najbolje pokazuje gde se završava put kojim se predlaže da krenemo.

Povodom pojedinih predloga da se i mlađi od 14 godina lišavaju slobode, Zaštitnik građana podseća da je Republika Srbija potvrdila Konvenciju o pravima deteta i druge međunarodne dokumente koji se bave položajem deteta u sukobu sa zakonom, koji zahtevaju od država potpisnica da preduzimaju mere čiji cilj nije sankcija, izolacija i isključivanje deteta iz društva, već rehabilitacija i (re)integracija deteta u društvo.

Dosadašnja praksa, i to ne samo u Republici Srbiji, pokazala je da lišenje slobode dece i njihova izolacija ne dovode do smanjenja delinkvencije jer ne deluju na njen uzrok. Iz tog razloga, savremena krivičnopravna zakonodavstva u oblasti maloletničkog pravosuđa lišenje slobode propisuju kao meru poslednjeg izbora, kada sve druge mere koje je država dužna da preduzme radi prevencije i otklanjanja uzroka maloletničke delinkvencije nisu dale rezultate. Snižavanje granice od 14 godina za krivičnu odgovornost i zatvorske kazne za decu mogle bi se, dakle, razmatrati tek ako bi se pokazalo da je srpsko društvo takvo da sve druge mere, – prevencija, usmeravanje, podrška, nadzor, pojedinačno i zajedno, nikako ne mogu da spreče da deca od deset godina budu najstrašnija opasnost po okolinu. Stav Zaštitnika građana je da srpsko društvo nije u takvom stanju, već da državne i lokalne institucije socijalne zaštite i rada, obrazovanja, unutrašnjih poslova, omladine i sporta, kulture i druge koje mogu i treba da osiguraju i omoguće pravilan razvoj dece, ne ispunjavaju u potpunosti svoj cilj i da ih treba ojačati.

Republika Srbija je svoje zakonodavstvo uskladila sa međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim međunarodnim standarima u oblasti prestupništva dece i propisala poseban tretman, naročito hitno i obazrivo postupanje prema maloletnom učiniocu krivičnog dela, koje vodi računa o njegovom uzrastu, uslovima razvoja i drugim svojstvima i ima za cilj preventivno delovanje, umesto represivnog. Utvrđene su i nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova da o svim podacima o deci sa problemima u ponašanju i deci u sukobu sa zakonom obaveštavaju organ starateljstva, koji je dužan da ovoj deci i njihovim porodicama pruža stručnu pomoć i podršku u cilju zaštite dece od zanemarivanja i štetnih uslova razvoja. Pravovremenim identifikovanjem neželjenih obrazaca ponašanja od strane nadležnih institucija, pruža se mogućnost da sistem socijalne zaštite različitim metodama rane intervencije korektivno utiče na porodične odnose i druge faktore rizika u porodici i okruženju koji podstiču neželjeno ponašanje deteta, čime se postižu bolji rezultati od izolacije i represivnih metoda.

U konkretnom slučaju napada na, ironično, primer najboljeg prijatelja dece među odraslima – Rašu Popova, dostupni podaci govore da je u dužem periodu izostajalo pravovremeno reagovanje nadležnih organa na neodgovarajuće uslove života, razvoja i vaspitanja dvojice maloletnih napadača. Mediji su preneli i ocenu organa starateljstva da je „nemoćan“, kao i podatak o „pravnoj nevidljivosti“ dece i njihovih porodica, što dokazuje propuste u radu više državnih organa i matičnih službi. Ta su deca, uprkos tome što su danas nasilnici, jesu pre svega žrtve zanemarivanja od strane porodice i organa državne uprave i lokalne samouprave.

Povodom zahteva da Zaštitnik građana kaže kako treba urediti krivičnu odgovornost dece, treba se podsetiti da je ombudsman kontrolni organ, a da je posao Vlade i nadležnih organa uprave – u ovom slučaju Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstva pravde, da predlažu, utvrđuju i sprovode politiku i propise u određenoj oblasti. Na predloge tih propisa Zaštitnik može i treba da daje mišljenje, kao i da kontroliše da li ih organi vlasti izvršavaju zakonito i pravilno.

Zaštitnik građana poziva medije da daju više prostora stručnjacima koji se ovom problematikom bave bez populizma, kako bi javnost dobila punu sliku o ovoj pojavi, njenim uzrocima i načinima rešavanja, a izbegla dalja šteta i pogrešne odluke koje će problem samo produbiti.

 
Četvrta u nizu debata "Ključni nalazi godišnjih izveštaja Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti iz ugla lokalne zajednice" održana je danas u sali Skupštine opštine Kikinda. 

Cilj okupljanja je da se lokalnim zajednicama omogući da iznesu iskustva i stavove o radu svih institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava, rekao je zaštitnik građana Saša Janković. Nas interesuje da i iz ugla lokalne samouprave problemi i njihovo rešavanje izgledaju onako kako su predstavljeni u godišnjem izveštaju.

Izveštaj Zaštitnika građana za prošlu godinu je polazna osnova ovih debata u pet gradova. Tu su i izveštaji o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu infrmacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Opširnije...

 

Zaštitnik građana Saša Janković i zamenica zaštitnika građana zadužena za prava deteta Gordana Stevanović čestitaju svoj deci Svetski dan deteta, a odrasle podsećaju da se svaka kriza višestruko odražava na decu i da to moraju imati u vidu kada planiraju i sprovode bilo kakve mere.

Zaštitnik građana je razmatrao više od 2.000 pritužbi koje se tiču prava deteta. Ukupno su, radi zaštite prava deteta organima javne vlasti upućene 282 preporuke, a ohrabruje podatak da su organi javne vlasti izvršili sve preporuke koje im je Zaštitnik građana uputio 2013. godine.

U proteklom periodu unapređen je i normativni okvir od značaja za zaštitu prava deteta. U skladu sa preporukom Zaštitnika građana donet je, na primer, Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, (tzv. „Marijin zakon“) kojim je unapređena krivično-pravna zaštita dece žrtava seksualnog zlostavljanja. Donet je i Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja kojim je obezbeđena zdravstvena zaštita svakom detetu, bez obzira na to da li mu je knjižica overena ili ne. Poseban izveštaj Zaštitnika građana o slučajevima tzv. nestalih beba imao je i međunarodni odjek, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava koji se u svojoj presudi pozvao na taj izveštaj i zatražio od Srbije ono što je izveštajem Zaštitnik građana davno predlagao.

Ove godine Svetski dan deteta prati jubilej – 25 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta, prvog dečjeg „ustava“ i svojevrsnog kataloga ljudskih prava i sloboda deteta. Dokument koji živi već četvrt veka i koji su potvrdile ili ratifikovale skoro sve države sveta, i danas je moćno oruđe u rukama onih koji rade na ostvarivanju, unapređivanju i zaštiti dečjih prava.

 

Uprava za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane, kršeći principe dobre uprave i suprotno odredbama o sprovođenju javnog konkursa, propustila je da donese odluku o razlozima zbog kojih pritužilac nije primljen u profesionalnu vojnu službu, sa poukom o pravu na pravno sredstvo

 
Nadležni organi javne vlasti odobrili su početak izgradnje dalekovoda u naselju Radmilovac u Vinči po planu izgradnje od pre skoro tri decenije, ne sagledavajući u međuvremenu izmenjeno faktičko stanje na terenu. Time su postupili nesvrsishodno i na štetu prava građana na zdravu životnu sredinu, utvrdio je Zaštitnik građana
 

Zaštitnik građana je utvrdio da Ministarstvo finansija nije u zakonskom roku odlučilo o osnovanosti prigovora radnika Uprave carina, kao i da u postupku kontrole Zaštitniku građana nije dostavilo tražene informacije

 

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno – imunitetska pitanja je na današnjoj sednici utvrdio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika. Odbor je, takođe, dao saglasnost za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima i za dodatno radno angažovanje u Stručnoj službi Zaštitnika.

Zaštitnik građana Saša Janković je rekao da će dodatno povećanje zaposlenih u Stručnoj službi omogućiti i veći učinak u zaštiti prava građana, pogotovo ako se ima u vidu da će se novom sistematizacijom, na osnovu nadležnosti, sa 46% na 69% povećati broj zaposlenih koji rade na pritužbama.

U postupcima koje vodi Zaštitnik građana procenat otklonjenih propusta je najviši u Evropi i iznosi 93%, izjavio je Janković i dodao da za njihovo neizvršenje ne postoje propisane sankcije, čime je uspeh ove institucije još veći.

 

Politika, 3.11.2014.

Budo Novović

Mionica, Valjevo – Nije Milojka (80), udova Radojka Mijailovića iz mioničkog sela Popadića, jedina koju je zaobišla pomoć, odnosno izgradnja ili sanacija kuća koje su teško oštećene u zemljotresu iz 1998. godine. Međutim, ona je jedna od retkih kojoj je opštinska komisija još 2002. godine označila kuću za rušenje i izgradnju nove od čega do današnjeg dana nije bilo ništa. Naprosto, opštinska birokratija uz saglasnost lokalnih moćnika bukvalno ju je izbrisala sa spiska prioriteta i ostavila da živi u kući popucalih zidova, zastrašujućih rupa na plafonu i sa oporim mirisom zemunice. Uz sve to noći provodi u mraku, jer već treću godinu nema struju.

U međuvremenu država je prestala da izdvaja sredstva iz budžeta za obnovu i izgradnju Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, a u toku je i gašenje direkcije koja se bavila tim poslovima. To praktično znači da je bespomoćna starica zakasnila, kako bi dobila nov, siguran i topao dom. Obijala je mnoge pragove, pokucala na veliki broj vrata lokalnih i regionalnih institucija i njihovih rukovodilaca. Jedni su je tešili da se strpi i da će jednog dana dobiti kuću, a drugi izbacivali iz kabineta otvoreno govoreći da pošto živi sama nije isplativo da joj zidaju kuću. U dva navrata prošle i ove godine obratila se državnom zaštitniku građana Saši Jankoviću. Zaštitnik građana je utvrdio niz nepravilnosti koje su u ovom slučaju počinile opštinske službe i čelni ljudi Mionice. Naime, iako je odlukom Skupštine opštine iz aprila 2002.  godine Milojka stavljena na rang-listu prioriteta u kategoriji objekata predviđenih za rušenje ili hitnu sanaciju, nadležni lokalni organi je nisu upisivali na spisak programa za izgradnju. Zbog čega to nisu učinili, iz opštinskih službi pismeno nisu obavestili Direkciju za obnovu, samu Milojku niti bilo kog drugog. Ovom vrstom samovolje, konstatovao je zaštitnik građana, predsednik opštine i predsednik SO Mionica učinili su propust u radu na štetu Ustavom zagarantovanih prava svoje sugrađanke. On je u pismenoj preporuci zatražio da dva čelna čoveka lokalne vlasti „bez odlaganja i uz izvinjenje za učinjeni propust upute Milojki Mijailović pismeni odgovor u kojem će izneti razloge zbog kojih nadležni opštinski organi nisu njen objekat uvrstili na spiskove dostavljene uz Odluke o utvrđivanju prioriteta i odobravanju izgradnje i sanacije individualnih stambenih objekata iz 2010, 2011. i 2013. godine”.

Iako je rok za dostavljanje odgovora bio 60 dana, od njega nije bilo ništa.

Bolje poznavaoce prilika to i ne iznenađuje, jer je duže vreme opština Mionica bez stabilne političke vlasti i njene ključne aktere prvenstveno zanima ko će i sa kim zasesti u fotelje, a ne život i problemi građana. Zbog toga i odgovarajućeg sagovornika na ovu temu nismo imali, a na molbu da prokomentariše slučaj, jedan visoki činovnik je rekao da u to vreme „njegovi” nisu bili na vlasti.

Staricu smo pre nekoliko dana zatekli ispred praga skoro srušene kuće. Briznula je u plač, jer je u prvi mah pomislila da je konačno došao neko da joj saopšti dobre vesti. Bolesna i nemoćna starica živi sama u kući građenoj 1962. godine i to bez cementa, koja nakon zemljotresa sasvim slučajno nije urušena. Nasledila je od supruga poljoprivrednu penziju od 10.000 dinara.

– Mog pokojnog sina su dva puta mobilisali tokom poslednjih ratova, muž mi je bio vredan i pošten domaćin i vidite kako se ti opštinari ponašaju prema meni.

Da su mi sagradili kuću, mogla sam da nađem nekoga da me pripazi dok ne umrem a ovako ne znam da li sam uopšte živa – priča kroz suze Milojka, insistirajući da uđemo u kuću kako bismo videli kako izgleda pakao. Sa tavanice su zjapile velike crne rupe koje je napravila voda, odnosno kiša i sneg. Zidovi ispucali i iskrivljeni. Kada smo je pitali za dva reda složenih cigli na podu, jednu je podigla uz objašnjenje da njima zatvara rupu iz koje su svakodnevno, posebno tokom leta, izlazile zmije. Misli da im je veliko leglo u temeljima kuće.

Uveče, nastavlja sa pričom, spava poluotvorenih očiju a u jastučnici pod glavom drži hleb, jer je to jedini način da ga zaštiti od agresivnih pacova. Uz sve ovo starica je tri godine bez struje. Prošlog meseca, zbog bolesti, čak je 16 dana bila bez sveće.

Procene su da je u Kolubarskom okrugu nakon 16 godina od razornog zemljotresa ostalo oko 500 porodica pred čije teže oštećene ili srušene kuće nisu došli zidari i ekipe za sanaciju.

 

Zaštitnika građana je utvrdio da Uprava carina nije obavestila građanina o osnovanosti pritužbe koju je podneo na rad ovog organa, pri čemu u postupku kontrole Uprava nije uspostavila zakonom propisanu saradnju sa Zaštitnikom građana

 

Povodom smrti Miljenka Derete, istaknutog borca za ljudska prava, zaštitnik građana Saša Janković uputio je porodici telegram saučešća sledeće sadržine:

„U ime institucije Zaštitnika građana i svoje lično ime, izražavam duboko žaljenje povodom iznenadne smrti Miljenka Derete, reditelja, osnivača NVO Građanske inicijative, narodnog poslanika i istaknutog borca za ljudska prava. 

Izgradnja pravednijeg društva po meri svih, aktivno učešće građana u svim oblastima civilnog delovanja, jednakost za sve i zaštita ljudskih prava predstavljali su osnovna načela kojima se rukovodio u svom radu.  Srbija je izgubila iskrenog i beskompromisnog borca za prava svih građana.

Zaštitnik građana saučestvuje u bolu porodice povodom iznenadnog odlaska našeg dragog prijatelja i saradnika Miljenka Derete.“

 

U Omladinskom centru u Zaječaru danas je održana javna debata "Ključni nalazi godišnjih izveštaja Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti iz ugla lokalne zajednice - Zaječar". Cilj debate bio je da se širem krugu organa, organizacija i pojedinaca u lokalnim zajednicama omogući da iznesu svoje stavove o ključnim nalazima godišnjih izveštaja dva nezavisna organa za zaštitu ljudskih prava.

Vladavina prava, sloboda medija, reforma pravosuđa, dostupnost informacija od javnog značaja i stepen zaštite podataka o ličnosti su bile osnovne teme debate u Zaječaru.

Opširnije...

 

Zaštitnik građana, u saradnji sa udruženjem Beogradski centar za ljudska prava, realizovao je od 3. do 5. septembra 2014. godine redovnu posetu Policijskoj upravi Novi Pazar. Tom prilikom sačinjen je izveštaj sa preporukama.

 

Uprava gradske opštine Voždovac, odugovlačeći postupak izvršenja rešenja o rušenju, nije sprovela sopstveno rešenje o rušenju objekta koji je bespravno izgradila, utvrdio je Zaštitnik građana

 

Uspostavljanje moderne javnobeležničke (notarske) službe bilo bi uspešnije da je notarska služba uvedena postupno, da joj nije dat eksluzivitet za sastavljanje određene vrste ugovora, da je broj notara veći, a cena njihove usluge primerenije regulisana, kao i da prilikom izbora notara nije bilo propusta koji su uticali na legitimnost postupka i podjednak tretman kandidata, kaže se u Mišljenju Zaštitnika građana

 
Neophodno je, bez odlaganja, preduzeti sve potrebne mere radi otklanjanja posledica prisustva štetnih supstanci u zidovima stambenih objekata u Ulici Mileve Marić Anštajn u naselju „Dr Ivan Ribar“ u Beogradu, stoji u Mišljenju Zaštitnika građana, koje je upućeno Građevinskoj direkciji Srbije i nadležnim ministarstvima