Služba za zdravstvenu zaštitu Okružnog zatvora u Novom Sadu nije obezbedila sprovođenje osuđenog lica na zakazane  specijalističke preglede i nije donela, i pored pogoršanja zdravstvenog stanja u neprimereno dugom trajanju, odluku o medicinskoj intervenciji, utvrdio je Zaštitnik građana

 
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) u obavezi je da u izvršenju Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, u svakom konkretnom slučaju, po službenoj dužnosti, donese odgovarajući upravni akt - rešenje, kojim će utvrditi nov način isplate penzije. Istim aktom, obavestiće korisnika penzije kako je došlo do umanjenja penzije i istovremeno mu omogućiti korišćenje Ustavom i zakonom garantovano pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, stoji u Mišljenju sa preporukama Zaštitnika građana koje je upućeno RFPIO.
 
Okružni zatvor u Prokuplju netačno je u zapisnik o prijemu lica na izvršenje kazne zatvora upisao dan kada se osuđeni javio, čime je za jedan dan duže bio lišen slobode nego što je trebalo, utvrdio je Zaštitnik građana
 

Gerontološki centar „Šabac“ u Šapcu postupio je po preporukama tima Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM) koje se odnose na unapređenje smeštajnih uslova, smanjenje broja korisnika u pojedinim sobama, intenziviranje programskih aktivnosti prema zavisnim korisnicima i uspostavljanje evidencija o pritužbama, molbama i žalbama korisnika. 

Nakon posete Gerontološkom centru „Šabac“, u decembru 2014. godine, tim NPM je sačinio Izveštaj o poseti sa osam preporuka i uputio ih ovoj instituciji i nadležnom ministarstvu.

 
Okružni zatvor u Novom Sadu je u periodu između dve posete tima Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM), oktobra 2014. i maja 2015. godine, unapredio smeštajne kapacitete i higijenske uslove u kojima borave lica lišenih slobode. Renovirana je prostorija za posetu bliskih lica osuđenika, a značajno je smanjen broj disciplinskih postupaka koji se vode protiv lica lišenih slobode. 

Određeni broj preporuka i dalje je, međutim, ostao neizvršen zbog nedovoljnog broja zaposlenih u zavodskim službama, kao i usled nedostatka materijalnih sredstava. U cilju daljeg unapređenja stanja u ovom Zavodu, NPM je uputio preporuke i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, kako bi u skladu sa svojom nadležnošću preduzela odgovarajuće mere i aktivnosti.

NPM je obavio posetu Okružnom zatvoru u Novom Sadu, 15. maja 2015. godine, sa ciljem da utvrdi postupanje po preporukama upućenim u Izveštaju o poseti iz oktobra 2014. godine.

 

Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda izvršio je deo preporuka Zaštitnika građana koje se tiču finansiranja delatnosti predškolskih ustanova, dok gradske vlasti u Kragujevcu nisu, u skladu sa zakonom, obavestile Zaštitnika građana o postupanju po preporukama.

Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu Gradske uprave Grada Beograda obezbedio je da se od 2015. godine učešće korisnika u finansiranju delatnosti predškolskih ustanova obračunava u zakonskom iznosu od 20 odsto i preduzeo je mere za detaljnije uređenje strukture ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskim ustanovama.

Sekretarijat Grada Beograda nije postupio po preporukama Zaštitnika građana da razmotri mogućnosti i predloži način umanjenja posledica od nezakonitog obračunavanja učešća roditelja u finansiranju delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u periodu od 03. 04. 2010. do 31. 12. 2014. godine.

Gradska uprava Grada Kragujevca nije postupila u skladu sa zakonskom obavezom da, u propisanom roku, obavesti Zaštitnika građana o tome da li je postupila (odnosno o razlozima zbog kojih nije postupila) po preporukama Zaštitnika građana za otklanjanje propusta u radu načinjenih tokom prethodnih godina zbog nejasnog postupka određivanja cene usluga predškolskih ustanova i nezakonitog utvrđivanja učešća roditelja u finansiranju ove delatnosti.

 

Parada ponosa je 2014. godine održana bez većih incidenata, a LGBTI organizacije uključene su u izradu strateških dokumenata koji sadrže konkretne mere posvećene unapređivanju položaja ove grupe građana. Podsećajući na te važne pozitivne pomake, povodom Međunarodnog dana ponosa Zaštitnik građana ukazuje da LGBT populacija u Srbiji još nije dovoljno zaštićena i podseća na obavezu organa javnih vlasti da neprekidno rade na zaštiti prava manjinskih grupa.

Nalazi istraživanja stavova javnog mnjenja, koje je za potrebe Zaštitnika građana sproveo CESID, pokazuju da prema LGBTI populaciji postoji opšti negativan odnos, kao i da se na ovu grupu gleda sa negativnim predrasudama. 

Pravni položaj trans osoba nije pravno uređen, na šta je ukazala Zajednička radna grupa Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koja je nadležnim organima 2014. godine uputila niz preporuka.

Međunarodni dan ponosa se obeležava širom sveta kao znak sećanja na proteste LGBTI osoba protiv sistematskog hapšenja, progona i zlostavljanja ovih osoba od strane američkih vlasti, koji su počeli u noći između 27. i 28. juna 1969. godine u NJujorku i predstavljaju začetak organizovanog aktivizma i savremenog pokreta za uspešno ostvarivanje prava LGBTI zajednice u Americi, a zatim i u ostatku sveta.

 

Povodom 26. juna, Međunarodnog dana UN za podršku žrtvama torture,  Zaštitnik građana sa zadovoljstvom konstatuje da tokom niza noćnih i nenajavljenih poseta zatvorima obavljenim ove godine, nijedan osuđenik nije ukazao da je bio žrtva torture, što je napredak u odnosu na ranije godine.

Zaštitnik građana očekuje od svih državnih organa da spreče bilo koji oblik zlostavljanja. Zaštitnik građana će, obavljajući poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nesmanjenim intenzitetom nastaviti posete ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode. U ovoj godini ih je već bilo 54.

Prevencija torture i beskompromisan obračun sa nečovečnim i ponižavajućim postupanjem i kažnjavanjem jedan je od osnovnih uslova za očuvanje dostojanstva svih građana.

U narednom periodu posebna pažnja biće posvećena zaštiti izvora saznanja o slučajevima torture od bilo kakve odmazde zbog kontakta sa Zaštitnikom građana.

 

Zaštitnik građana uputio je Vladi Republike Srbije Model zakona o državnoj pomoći posle elementarne nepogode kojim bi se, po prvi put, garantovalo pravo građana na državnu pomoć. Po važećim propisima, država ima mogućnost, ali ne i obavezu da pomogne, što bi prihvatanjem ovog modela bilo promenjeno.

Modelom zakona se, pored garancije prava građana, predviđaju uslovi i procedura za ostvarivanje prava na državnu pomoć, kao i način vršenja kontrole, što se do sada razlikovalo od slučaja do slučaja.

Model zakona garantuje pravo na državnu pomoć građanima u slučaju štete na objektima i stvarima neophodnim za život. Model zakona stimuliše građane da osiguravaju imovinu, jer predviđa da pomoć dobijaju i oni koji su osigurani. Do sada, građani koji su osigurali imovinu nisu mogli da računaju na državnu pomoć u slučaju elementarne nepogode, što nije bilo pravično niti podsticajno za građane da se osiguraju.

Posebno ranjive grupe, poput osoba sa invaliditetom, ljudi koji primaju socijalnu pomoć, ili nezaposlenih osoba, prema Modelu zakona imali bi prednost u redosledu rešavanja zahteva za državnu pomoć u slučajevima elementarne nepogode i prednost u redosledu dodele pomoći.

Model predviđa pojačanu transparentnost svih postupaka u dodeli pomoći, kao i efikasnost administracije kroz sistem "jednog šaltera". Kada pomoć preko države dostavljaju druge države ili međunarodne organizacije, Model zakona omogućava da se pri javnim nabavkama primene pravila primene koja za takve situacije važe u tim državama i međunarodnim organizacijama.

Projekat izrade Modela zakona o državnoj pomoći posle elementarne nepogode podržala je Ambasada Kraljevine Danske u Srbiji, a ostvarena je saradnja i sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj.