Текст можете прочитати у приложеном документу.

Документи:

Датотека	Величина
Саветодавна помоћ у случају исплате старе девизне штедње	106 Kb

Текст можете прочитати у приложеном документу.

Документи:

Датотека	Величина
Саветодавна помоћ у случају посредовања у запошљавању	107 Kb

Начело родне равноправности и недискриминације је једно од темељних начела људских права. Ипак, родна неравноправност је још увек врло присутна у огромној већини видова друштвеног живота.

Иако су представљене у двоструко повећаној мери у Народној скупштини после избора одржаних 2007. године, жене у Србији су још увек неравноправне и проблем постизања родне равноправности тек треба да се решава у својим разним појавним облицима. Још увек постоји широко друштвено толерисано породично насиље на које још увек нема адекватне реакције (квалитативно и квантитативно) државних органа. Свакодневно је видљива непропорционална представљеност на местима на којима се доносе политичке одлуке, стереотипно и увредљиво представљање и дискриминативно омаловажавање жена у медијима, али и у јавном, и политичком обраћању, па чак и у школским програмима. Постоји још увек снажно присуство институционалног непоштовања једнакости могућности у економским и друштвеним односима као и знатно већа стопа незапослености жена. Србија још нема родно сензитивну службену статистику, употреба женског граматичког рода није службено верификована.

Почетком 2009. године усвојена је Национална стратегија за унапређење положаја жена и родну равноправност која представља важан Владин документ на основу којег ће се развијати даље активности у правцу побољшања родне равноправности. Тим системским документом се утврђује целовита и усклађена политика државе у циљу елиминисања дискриминације жена, побољшања њиховог положаја и интегрисања принципа родне равноправности у све области деловања институција система, као један од елемената модернизације и демократизације друштва, у циљу бржег, равномернијег и ефикаснијег друштвеног развоја. Стратегијом су обухваћене области које се тичу учешћа жена у креирању политика и у доношењу одлука у области економије, образовања, здравља, насиља над женама, као и питања средстава јавног информисања и јавног мњења, пошто је кроз широку и демократску дикусију процењено да су ове области кључне за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности.

У децембру 2009. године донет је Закон о равноправности полова који одређује да су сви дужни да поштују равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом Републике Србије и законима.

Закон обавезује органе јавне власти да развијају активну политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота и да прате остваривање равноправности засноване на полу у свим областима друштвеног живота, примену међународних стандарда и Уставом зајемчених права у овој области.

Области у којима Закон интервенише су област запошљавања и здравствене заштите, породичних односа, образовања културе и спорта, политичког, јавног живота и судске заштите.

Законом се дефинише појам дискриминације, као и њене подврсте, непосредна и посредна дискриминација. Наглашено је да се не сматра дискриминацијом ни повредом начела једнаких права и обавеза доношење посебних мера ради отклањања и спречавања неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривања једнаких могућности полова. Дискриминацијом се такође не сматрају посебне мере и програми намењени жртвама насиља у породици којима се обезбеђује социјална, правна и друга помоћ и накнада, у циљу заштите од насиља у породици и отклањања и ублажавања последица насиља, као и збрињавању жртава насиља, у циљу спречавања насиља и остваривања њиховог права на живот без насиља (сигурне куће и др.).

Закон дефинише пол као термин који се односи на биолошке карактеристике лица, а за род наводи да означава друштвено успостављене улоге, положаје и статусе жена и мушкараца у јавном и приватном животу, а из којих услед друштвених, културних и историјских разлика проистиче дискриминација заснована на биолошкој припадности одређеном полу. Закон дефинише такође и појмове једнаких могућности, насиље засновано на полу, узнемиравање, сексуално узнемиравање и уцењивање.

Није дозвољено прављење разлике по полу приликом јавног оглашавања послова и услова за њихово обављање и одлучивања о избору лица која траже запослење ради заснивања радног односа или другог вида радног ангажовања. Послодавац је дужан да запосленима, без обзира на пол, обезбеди једнаке могућности и третман, а у вези са остваривањем права из радног односа

По овом Закону супружници и ванбрачни партнери су равноправни. Скреће пажња и одредба да је васпитање о равноправности полова саставни део предшколског, основног, средњег и високог образовања, као и трајног учења.

Забрањена је дискриминација по основу пола приликом остваривања и уживања права из области социјалне заштите, без обзира на субјекте који организују и спроводе ову заштиту. Такође је забрањена је дискриминација по основу пола приликом остваривања права на здравствену заштиту.

Интересантно је да Закон одређује да је поступак у парницама за остваривање грађанскоправне заштите због дискриминације по основу пола нарочито хитан. Важно је и да је предвиђена обавеза да се у органима јединица локалне самоуправе, у оквиру постојеће организације и акта о унутрашњем уређењу и систематизацији, организује стално радно тело или одређује запослени за родну равноправност и обављање послова остваривања једнаких могућности.

Упркос лишавању слободе од стране државног органа, грађани који који су осуђени на затворску казну располажу низом права и слобода која им нису одузета и држава је дужна да та права и слободе поштује и штити. Положај лица лишених слободе одређен је Уставом, бројним законима и другим прописима и општим акатима, као и ратификованим међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.

Од августа до краја децембра 2007. године Заштитнику грађана је упућено девет притужби лица лишених слободе. Пет примљених притужби испуниле су услове за покретање поступка пред Заштитником грађана. Притужбе на третман у установи се у највећем броју случајева односе на неадекватну здравствену заштиту, одбијање молбе за премештај у другу установу у оквиру Управе за извршење заводских санкција, а једна на незаконито усамљење.

Заштитник грађана ће у сврху заштите лица лишених слободе поднети иницијативе за измену или допуну закона који одређују положај лица лишених слободе.

Заштитник грађана контролише поштовање права лица лишених слободе у оквиру активности органа државне управе, пре свега установа које су у надлежности Министарства правде – Управе за извршење заводских санкција, Министарства унутрашних послова,

Министарства здравља, као и Министарства рада и социјалне политике. Брижљиво прати законитост и правилност њиховог рада у односу на лица лишена слободе поштовање права лица лишених слободе, и утврђује повреде учињене како актима и радњама, тако и нечињењем.

У циљу заштите права лица лишених слободе Заштитник грађана сарађује са надлежним државним институцијама и невладиним организацијама које се баве слободама и правима грађана, пре свега правима лица лишених слободе као и са одговарајућим међународним телима, као што су Европски комитет за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања.