НАГЛАВЦЕ ОКРЕНУТА РЕАЛНОСT

гост коментатор

Саша Јанковић заштитник грађана

Влада Републике Србије не може својим закључком запосленима у јавним институцијама Републике Србије на Косову и Метохији дати право на посебан додатак на плату (тзв. косовски додатак) јер се тако нешто може учинити само законом или на основу овлашћења које проистиче из закона, кога нема - утврдио је Уставни суд.

И ето нове прилике да се представници извршне власти, уместо да се упитају, или да их неко упита за одговорност, упусте у оцену коначне одлуке надлежног државног органа (?!) и назову је, речима једног државног секретара у Министарству за КиМ, „дискутабилном” и „преурањеном”?!

Необично, управо они који су плаћени да раде неки државни посао, али не било како већ у складу са Уставом и законом, који у овом случају треба да државну политику уобличавају у нацрте и предлоге закона, осећају се најпозванијим да коментаришу неизбежну одлуку Уставног суда о нечему што је њихова велика и очигледна грешка. „Привремено” су, а трајније него што је век многих овде донетих закона, закључцима - актима без пуне правне заштите, који се могу спроводити овако и онако, који се могу усвајати и на телефонским седницама, који се тичу права десетина хиљада људи и новца свих пореских обвезника, решавали о стварима о којима се по Уставу сме решити само законом.

Нашли су и прилику да део јавности „спинују” против још једног државног органа који у свом раду мора да се руководи искључиво Уставом и законима, а не политичким обзирима. И још једном, Уставни суд није одлучивао о томе да ли запослени у институцијама на КиМ треба или не треба да примају додатак, већ је констатовао да се о правима грађана не сме одлучивати закључком, већ законом!

А тај закон су „коментатори”, да су радили свој посао, пре осам година требали да припреме и доставе Народној скупштини на одлучивање. Али не, лакше је окривити другог за недостатак осећаја за време или политику, нема везе што се тај неко на „тајминг” и политику по дефиницији не сме обазирати. „Злонамерни”, „закаснели”, „преурањени”, „дискутабилни”... свакакви су ти независни државни органи и њихове одлуке, само нису позвани да раде свој посао. И заиста, показује се да када год покажу и најмање стрпљења, разумевања за нагомилане проблеме власти, то им се врати у лице као бумеранг. Да је Уставни суд реаговао чим је закључак донет, 2003. године, вероватно никоме у овој наглавце окренутој реалности не би пало на памет да каже да је „преуранио”.

НИ ПОСЛЕ 40 ГОДИНА НЕ МОГУ ДА ПРОНАЂУ СВОЈУ ДЕЦУ

До истине о несталим бебама новим законом

Грађани траже више од 300 кћери и синова, уверени да су киднаповани у порођајним салама. Најмлађе дете има 15 година

Негде у Србији живи особа рођена 1965. године за коју брачни пар, сада стараца, има разлог да сумња да је - као њихово новорођенче - украдена у породилишту и дата на усвојење. Целих 45 година разне власти не дају доказ да је отмице било, ни доказ да злочина нема. Грађани од државе потражују више од 300 кћери и синова, уверени да су они киднаповани у порођајним салама. Најмлађе дете има 15 година.

Вршиоци разних врста власти - од медицинске до политичке, за пола века нису конкретно одговорили да ли су деца, иначе рођена жива и здрава, проглашена мртворођеном, па продата купцима који су, заузврат, у државне папире уписани као биолошки родитељи.

Због тога, али и ради „отклањања могућности да се у Србији десе нови неизвесни случајеви ‘несталих беба’“, Саша Јанковић, заштитник грађана, пре три недеље је парламенту и Влади предочио поражавајући исход контроле органа јавне власти, након испитивања три представке, одабране као карактеристичне за велики број случајева.

- Стање је такво да сам и ја предложио Скупштини да донесе посебан закон који би омогућио утврђивање непобитне истине у свим овим случајевима. Тај закон нам треба због поштовања права чланова породица тзв. несталих беба и ради достојанства друштва које не би требало да дозволи да на овако потресно људско питање изостане ауторитативан коначни одговор. Разлози за сумњу родитеља нису ирационални - каже Јанковић за „Блиц“.

Истраге омбудсмана, две у Београду, показују да сумње родитеља имају логичне и разумљиве разлоге. Резултат истраге је такав да не могу бити одбачене тврдње родитеља да је њихово живо рођено дете дато другој жени која је истог дана родила мртво. То важи и за бојазан мајке да јој је, у полунесвесном стању од порођаја, „потурено“ да потпише одрицање од детета ради давања на усвојење. Неке жене кажу да су непосредно после порођајних напона можда ставиле потпис „не знајући шта тачно потписују“, а тај папир не могу да добију.

- Како да не сумњају кад им у болници кажу да документ не постоји јер је поплава уништила архиву, а тај исти документ добију кад потплате неког у архиви? Или, ако у једном документу стоји да је дете добило највише оцене на порођају, а у другом да је рођено са тешким поремећајима? Нису ваљано документовани порођај, обдукција, пренос тела, готово ништа. Дуга је листа пропуста у раду јавних органа власти, за њихово утврђивање није потребан специјални закон, административне пропусте смо утврдили. Потребан је закон који омогућава истрагу у којој се долази до одговора: да ли је дете са конкретним именом и презименом биолошки потомак особа које тврде да су му родитељи, а којима је званично саопштено да им је дете умрло - истиче Јанковић.

ДНК анализа је немогућа без сагласности детета, односно родитеља или старатеља, пред чим су немоћни они који тврде да су чак нашли своје дете.

- Они су пошли од тога ко је у болници заиста имао мртворођенче, сазнали да та мајка данас има дете одговарајућег узраста. Кад се то споји са чињеницом да су, због проблема што у прописима, што у људима, бебе понекад прво уписиване у евиденције умрлих, а потом у књиге рођених; да су постојале бебе са матичним бројем без иједног другог податка у МУП, за које родитељи нису могли добити извод; да родитељима није дозвољавано да виде тело преминулог детета нити да га сахране, немогуће је гарантовати да није било злоупотреба - наводи Јанковић.

Да ли је било крађе беба у порођајним салама? Јанковић одговара да је тешко поверовати да се то десило у неколико стотина случајева, појединачни случајеви не могу бити искључени без посебне истраге.

Републички парламент развлачи проблем већ шест година. За друштво и државу компромитујући извештај Анкетног одбора усвојен је пре пола деценије, тек пролетос формирана је радна група чији посао, наравно, није утврђивање судбине сваке бебе понаособ. Маја Виденовић, председница радне групе, вели да је застара кривичног гоњења наступила „у 99 одсто случајева“.

- Задужени смо да, ако Устав дозвољава, предложимо измене закона из области здравства, кривичног, управног и породичног права, да би надлежни органи поступали по пријавама родитеља. Или да предложимо доношење специјалног закона. Још не знамо шта ћемо, сада гледамо како је у земљама бивше СФРЈ и ЕУ регулисано оно што се односи на нестанак деце из породилишта - каже Виденовићева.

Државна секретарка Министарства правде Гордана Пуалић каже да ће они испоштовати сваку одлуку радне групе.

- Могли бисмо подржати и предлог заштитника грађана за доношење специјалног закона ако би то било правно могуће. Такви закони се у принципу избегавају: решавају један проблем, али често суспендују постојеће законске норме. Проблем је комплексан и због начела кривичног права да се на извршиоце примењује закон који је важио у време извршења или блажи закон, а имамо и питање застарелости кривичног гоњења - каже државна секретарка.

 Коме су се све обраћали родитељи

- здравствене установе

- општинске управе

- председници општина

- МУП

- Министарство правде

- Министарство здравља

- Републички завод за статистику

- архиви

- погребна предузећа

- повереник за информације од јавног значаја и заштиту

- података и личности

- заштитник грађана

- јавна тужилаштва

- судови

- Народна скупштина

- медији

 Извештај омбудсмана

Извештај омбудсмана на 21 страници даје кроки вишедеценијске правне анархијe и одсуства свести многих шта значи радити било шта у име државе, од порађања до сахрањивања: документацију о томе, наиме, закон уврштава у културно добро Србије.

Само у овом једном поступку, омбудсман је нашао чак 11 озбиљних недостатака у раду органа управе и државних установа који стоје и данас.

Деца која због пропуста предшколских установа нису похађала припремни предшколски програм, имају право да им по захтеву родитеља буде одложен полазак у први разред, односно да у школској 2010/2011 години похађају припремни предшколски прoграм.

Министарство просвете, школе и вртићи сарађиваће у таквим случајевима како би направљени пропуст био отклоњен са што мање штете по децу. То је закључак поступка који је Заштитник грађана водио по притужбама родитеља чију су децу поједине предшколске установе примале у „старију групу“, уместо да су их, у складу са новим прописима, обавезно упућивале на припремни предшколски програм.

Документи:

Датотека	Величина
Саопштење Заштитника грађана	135 Kb