|
Аутор : ГОРАН ПЕТРОВИЋ
КОМЕНТАР
ОМБУДСМАН ДАО АЛИБИ БИА
Лични став
Не тако давно, након подношења извештаја о раду БИА, коју, додуше, данас и запослени у њој с подсмехом називају „Полицијска станица Бањица“, њен директор је ничим изазван, ваљда желећи да се похвали, рекао да је и БИА дала допринос реизбору судија. Како? Па, онако како једино може, информацијама.
Одмах га је демантовала председница Врховног то јест Касационог суда и Високог савета судства, рекавши да она од њега и његове „полицијске станице“ није добила ништа. Што је потврдила и министарка правде успут додавши да је БИА те информације доставила њој, односно Министарству правде. Ову политичко- правосудно-безбедносну рашомонијаду прекинули су паметнији од њих, натеравши их да демантују сами себе, по систему „погрешно смо схваћени и интерпретирани“.
А да би та „званична верзија“ била убедљивија, постарао се и заштитник грађана, који је у претходних месец дана најмање 4-5 пута изјавио да оно што су првобитно саопштили директор БИА и министарка правде није истина. Одмах након њихових изјава, 2. 3. 2010. обавестио нас је да је „од директора БИА ДОБИО ИНФОРМАЦИЈЕ да Агенција нити једним својим актом, чином, радњом... није учествовала у поступку разрешења и избора судија“, а 9. 2. „да је НЕПОБИТНО УТВРЂЕНО да подаци које БИА производи нису коришћени, односно нису достављени Високом савету судства“, док је 19. 2. тврдио да „БИА није вршила безбедносне провере нити је достављала податке и мишљења о кандидатима за судијске дужности...“ и то поновио у интервјуу од 21. фебруара.
У међувремену је 16. 2. 2010. објављен и Извештај о превентивној контролној посети заштитника грађана БИА, у коме ЗГ истиче да га је „директор БИА ОБАВЕСТИО да БИА није зарад поступка разрешења и избора судија ни самоиницијативно ни по захтеву других органа предузимала мере из своје надлежности... нити доставила податке и мишљења о кандидатима за судијске функције“. И успут нас обавештава да је имао то задовољство и привилегију да посети Централни регистар БИА, „где се чува документација о свим примењеним мерама којима се одступа од начела неповредивости загарантованих људских права“ и да из њега методом случајног узорка узме и погледа 4 и словима четири предмета, настала у периоду 2003 - 2009??!!
И какве то везе има с реизбором судија, односно како је тиме НЕПОБИТНО УТВРДИО да се БИА у то није мешала? НИКАКО, наравно!! Јер је тај фамозни Централни регистар у ствари евиденција примењених Оперативно-техничких мера, илити народски речено списак оних који су прислушкивани од стране БИА и према којима су примењиване друге мере и радње „којима се одступа од начела неповредивости загарантованих људских права“. Па се увидом у предмете из тог регистра може утврдити само да ли је приликом примене ових мера поштована законом предвиђена процедура и ништа друго!!
А да је заиста хтео да утврди да ли је БИА нешто петљала у поступку реизбора судија, ЗГ је морао да са списком свих 700-800 неизабраних судија и тужилаца оде до Оперативне евиденције БИА и затражи да му се одговори да ли БИА о њима, дакле о сваком понаособ, има било какве податке. Након тога је морао само да погледа да ли је у неки од предмета, без обзира на то да ли их има 500 или 18, у последњих шест месеци или годину дана, уложен било какав документ. Ако није, то би значило да оно што је до тада рађено нема никакве везе с реизбором, а ако јесте, морао је да прочита те документе и види какве се информације у њима налазе. Да ли у њима пише да се неко бавио проституцијом или да је симпатизер неке опозиционе странке или нешто сасвим друго.
Тек након тога, а верујте ми да би све то трајало далеко мање од 12 сати колико је ЗГ у два наврата провео у БИА, он би могао да изјави да је ЛИЧНО и НЕПОБИТНО утврдио да је БИА у овој причи потпуно невина!! И ја бих му веровао.
Овако, верујем да он у БИА није ни ишао да утврди да ли је она у поступку реизбора судија урадила нешто незаконито, већ да том посетом само поткрепи већ раније изречену „званичну верзију“!!
Аутор је правник, бивши начелник Ресора државне безбедности
Аутор : САША ЈАНКОВИЋ
РЕАГОВАЊЕ
НЕОДРЖИВИ АРГУМЕНТИ
Поводом текста Горана Петровића „Заштитник грађана дао алиби БИА“ (Данас, 8. март, 2010)
Саша Јанковић Бивши начелник РДБ Горан Петровић оспорио је у тексту у Данасу од 8. марта, под насловом „Заштитник грађана дао алиби БИА“, налазе омбудсмана из прве превентивне контролне посете цивилној тајној служби, а богами и искреност јавно речених мотива и сврхе те контроле. Петровић нуди следеће аргументе: 1) омбудсман је „4-5 пута“, дакле нападно често, изјављивао да Агенција зарад поступка избора судија није достављала информације и 2) омбудсман каже да је био у централном регистру БИА, а ту се и не чува таква врста података какве би Агенција имала да се бавила изборомсудија (Петровић очигледно сматра да јесте).
Поводом првог аргумента, свака јавна личност зна да новинари питају и медији објављују не оно што упитани жели да каже, већ оно што их интересује и оно што мисле да јавност баш жели или баш не жели да чује. Прес клипинг показује да је о неким стварима заштитник грађана говорио много више него 4-5 пута, на пример о недопустивим покушајима да се ограниче овлашћења независних органа у контроли рада тајних служби, а да то није завредело коментар Петровића.
Када се прочита извештај омбудсмана, доступан у интегралном облику на сајту www.заститник.рс, види се да је други Петровићев аргумент још мање одржив. Тамо јасно стоји да је тема избора судија била третирана потпуно посебно од контроле централног регистра у коме се, како тачно наводи бивши начелник РДБ, чува „евиденција примењених оперативно-техничких мера, илити народски речено списак оних који су прислушкивани од стране БИА и према којима су примењиване друге мере и радње којима се одступа од начела неповредивости загарантованих људских права. Па се увидом у предмете из тог регистра може утврдити само да ли је приликом примене ових мера поштована законом предвиђена процедура и ништа друго!!“ Омбудсман одговор на питање да ли се БИА мешала у избор судија није ни тражио у Централном регистру Агенције, тамо је тражио баш оно што Петровић каже да се у њему налази. За одговор о судијама обратио се најодговорнијем за законитост рада Агенције и добио га врло изричито. Уместо да, како Петровић предлаже, тачност те изјаве проверава у оперативној евиденцији БИА за сваког од преко 800 неизабраних судија понаособ,омбудсман се одлучио да директора БИА јавно веже његовом сопственом речју, имајући у виду да је истовремено Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у Врховном савету судства извршио контролу у досијеима кандидата за судијске функције и кореспонденцији Савета и није нашао ниједну информацију са печатом БИА. У једном је Петровић у праву - ништа није непобитно. Све што му треба да оповргне директора БИА је да до омбудсмана доведе једног јединог „инсајдера“ са доказима који оповргавају истинитост тврдњи директора Агенције и председнице Врховног савета судства, или бар сам донесе један једини аутентични документ.
Као бившем оперативцу, па шефу ДБ-а, за разлику од омбудсмана то му ваљда не би требало да буде проблем.
Заштитник грађана је иначе јавности већ рекао како су се информације из оперативне евиденције БИА могле наћи у поседу оних који су одлучивали о кандидатима за судије и тужиоце, а да их сама БИА није морала дати у ту намену.
То је Петровићу промакло. Заштитнику грађана не промиче да у нас онај ко жели да опстане, готово неизоставно мора с неким да се сврста. Мора бити или међу противницима нечега - резолутан, непомирљив, искључив, или међу браниоцима - некритичан, самоуверен, „државотворан“. Небитно је о чему се ради, битно је ко је с ким. Ко размишља својом главом и цени сваку ситуацију за себе, навлачи гнев и једне и друге групе, често већи него што се саме мрзе међусобно. И због тога, на штету овог друштва, многи умни људи стоје са стране јавне и институционалне сцене, не желећи да се било коме доказују и правдају. Омбудсман нема право на гордост већ јe дужан да први полаже рачуне, па отуда ово објашњење оном ко жели да га чује и коме уши нису заглувеле од сопственог гласа.
На крају, реч и о општој оцени заштитника о законитости рада БИА при задирању у људска права, која је била умерено охрабрујућа. Свака оцена се даје у односу на нешто, а то нешто је у нашем случају до скора изгледало тако су припадници тајне службе непосредно извршавали политичка убиства у земљи, да не говоримо о потпуно незаконитом прислушкивању новинара и адвоката. Ово друго баш у време док је Службом државне безбедности руководио Горан Петровић. За нечији укус омбудсман можда није био довољно критичан према тајној служби, али његов посао није да критикује, већ да контролише државне органе и наводи их да унапреде свој рад, како би од њега грађани имали више користи.
Аутор је заштитник грађана Републике Србије
|
Активности
У циљу промоције Заштитника грађана и приближавања ове институције деци и младима, представнице Заштитника грађана заједно са др Иваном Стевановић, експерткињом за малолетничко правосуђе и чланицом Савета Заштитника грађана за права детета, посетиле су Васпитно - поправни дом у Крушевцу. Током посете у разговору са управником Дома, Сашом Стојковићем добијене су информације о тренутној ситуацији у Дому и о проблемима са којима се установа суочава. У разговору са великим бројем малолетника који се налазе у Дому, сазнали смо о проблемима са којима се суочавају у свакодневном животу и сагледавању ситуације њиховим очима, као и о томе колико знају о својим правима и о институцији Заштитника грађана. Током боравка представница Заштитника грађана у установи, један број малолетника је попуњавао упитнике и на тај начин био укључен у велико истраживање Савета Европе „Правда по мери детета“.
