Најчешће сумњају да их прислушкују

Од 2009. до данас на рад БИА, ВБА и ВОА поднето укупно 11 притужби Досад ни у једном случају није утврђено незаконито прислушкивање Контрола служби не служи да би грађани сазнали да ли су „на мерама“ службе или задовољавали своју знатижељу Најчешћи пропуст у раду су потпуна застарелост прописа на основу којих се врши безбедносна провера за одређена радна места у неким органима и организацијама у јавном сектору

РАЗГОВОР

Београд - Од 2009. године до данас је на рад БИА, Војнобезбедносне агенције и Војнообавештајне агенције поднето укупно 11 притужби грађана, а у још три прилике поступао сам по сопственој иницијативи, каже за Данас Саша Јанковић, заштитник грађана.

Он истиче да грађани најчешће сумњају да су жртве незаконите примене посебних мера које у свом раду примењују службе безбедности, односно обавештајне и безбедносне службе.

- Ако грађанин понуди довољно основа за сумњу да нека од служби поступа посебно некоректно према њему или њој, или да му због незаконитог или неправилног рада служби прети ненадокнадива штета, заштитник грађана може да одлучи да преконтролише рад службе не захтевајући да подносилац притужбе претходно исцрпи расположива правна средстава, као на пример, да се обрати органу унутрашње контроле или суду - објашњава Јанковић.

Према његовим речима, приликом контроле, заштитник грађана је овлашћен да сазна све што је потребно да би утврдио да ли су нечије слободе и права прекршена, укључујући и детаље о акцијама у току. Он додаје и да такве податке омбудсман мора да прикупља лично, као и да његови сарадници нису овлашћени да их сазнају.

- Да би тај посао обавио, заштитник грађана има потпун приступ опреми, документима и припадницима служби. Међутим, контрола не служи да би грађани сазнали да ли су „на мерама“ службе или задовољавали своју знатижељу, јер ће, ако служба поступа законито, заштитник грађана и сам чувати као тајну све што је у контроли сазнао. У пракси то значи да, било да се служба уопште не бави грађанином који је поднео притужбу, или да то чини, али у складу са законом, заштитник грађана на крају поступка грађанину шаље идентично обавештење - притужба је размотрена, извршене су неопходне провере и није утврђено да су слободе и права подносиоца притужбе прекршена незаконитим или неправилним радом службе - објашњава Јанковић. Он додаје и да је то стандард који истовремено омогућава и делотворну контролу и остваривање сврхе због које службе постоје.

- У случају, међутим, да се контролом открије кршење закона или пропуст у раду, заштитник грађана предузима одговарајуће мере - од подношења кривичне, прекршајне и других пријава, до упућивања препоруке служби како да пропуст исправи, а грађанин се о томе обавештава у складу са природом утврђене незаконитости или неправилности - наглашава Јанковић.

Он наводи и да досад ни у једном случају није утврђено незаконито прислушкивање, али је било случајева да се утврди пропуст у раду, као што су потпуна застарелост прописа на основу којих се врши безбедносна провера за одређена радна места у неким органима и организацијама у јавном сектору.

- У једном случају притужба се односила на то да се припадници службе безбедности распитују о приликама у локалној средини. Сем што је по саму службу непријатна, јер говори да њени припадници нису били довољно дискретни, таква притужба, имајући у виду тематику која је интересовала припаднике службе, није била основана, јер законом утврђен посао тајних служби и јесте да прикупљају информације од значаја за заштиту безбедности грађана и државе - указује Јанковић. Као интересантном Јанковић оцењује и чињеницу да се њему, као заштитнику грађана, обраћају како грађани, тако и садашњи и бивши припадници служби, који указују на одређене неправилности или кршење њихових права.

- Сврха свих поступака је не само да се отклони евентуално кршење права грађанина који је поднео притужбу, већ да се унапреди рад службе тако да потпуније и правилније поштује слободе и права које наш правни поредак гарантује сваком човеку. У поступцима контроле сарађујем са органима унутрашње контроле у службама безбедности, али при томе ценим и њихов рад. Посебно добру сарадњу до сада сам имао са Генералним инспектором за војне службе безбедности, Борисавом Бановићем - наводи наш саговорник.

На питање да ли је БИА применила препоруке које им је дао приликом контролне посете, Јанковић истиче да је та Агенција досад у потпуности спроводила конкретне препоруке, за отклањање уочених пропуста или унапређивање начина рада, како би могућност за кршење права грађана била што мања.

- Велики проблем остаје веома непрецизан Закон о БИА и одавно сам, за сада без резултата, препоручио да се он мења. Такође, БИА и ВБА у свом раду примењују Закон о електронским комуникацијама, а поједине одредбе тог закона смо повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић и ја, на иницијативу свих стручних удружења, оспорили пред Уставним судом пре више од годину дана, јер сматрамо да су супротне уставним гаранцијама људских права. Уставни суд о томе још није одлучивао - наглашава заштитник грађана.

Без притужби на „тихи СМС“

Саша Јанковић истиче и да досад није било притужби грађана на употребу „тихог СМС-а“ за праћење грађана. Он истиче и да када би било таквих притужби, њихова основаност зависила би од тога да ли за уплив у приватност грађана постоји одлука надлежног органа и да ли се она савесно примењује.

- Када службе добију дозволу да пресрећу комуникацију грађанина, читају његове мејлове, прате његово кретање, тада оне користе све доступне техничке и људске могућности да би задатак на законит начин извршиле. Према томе, употреба софтвера за телефоне који би, у оквирима одлуке суда, службама омогућавао приступ оним подацима чије је прикупљање одобрено (и не више од тога), не би представљала кршење слобода и права грађана.