НЕ ЖЕЛИМ НОВИ МАНДАТ

Заштитник грађана Саша Јанковић говори за Данас, 28.01.2012.

Београд - Став Министарства правде у којем се тражи да се Нацртом закона о изменама и допунама закона о заштитнику грађана скрате овлашћења омбудсмана, тако што неће моћи да контролише рад Високог савета судства и Државног већа тужилаца, омбудсман Саша Јанковић коментарише као пуцањ у сопствену ногу.

- Министарство правде је мишљења да закон о заштитнику грађана треба да се измени тако да из контролне надлежности овог органа буду изузети ВСС и Државно веће тужилаца. Са правничке стране, у најмању руку је необично да Министарство правде тражи тако нешто, јер би морали знати да највиши правни акт ове земље, Устав, изричито прописује које органе заштитник грађана нема право да контролише и да се тај круг не може проширивати било којим законом - каже у разговору за Данас заштитник грађана Саша Јанковић. Он додаје да „ако неко мисли да ће свима очигледни проблеми у раду ВСС престати и нестати ако заштитник грађана престане да указује на њих, мислим да дубоко греши“. Према његовим речима, уколико се предлог Министарства правде прихвати, заштитник грађана не би смео да примети ништа у вези са правосуђем.

- Мени, и сваком ко дође на моје место, било би лакше, јер бисмо имали мање посла, али би за грађане недодирљивост и херметичка затвореност било ког државног органа и функционера, посебно оних који су на функцији доживотно, били веома лоша вест. Сви који прате област правосуђа забринути су због начина избора и ревизије избора судија и тужилаца, иако је јасно да проблем није то што је заштитник грађана изразио оно што, сада све гласније, говоре и други релевантни актери. Неко се определио да се бави омбудсманом уместо да исправља грешке које је начинио, указује Јанковић. Према његовим речима, примедбе на Нацрт закона о изменама и допунама закона о заштитнику грађана није изнело само Министарство правде, већ и друга министарства.

- Министарство просвете има проблем с тим што се изменама закона тражи да Влада предлоге закона доставља заштитнику грађана благовремено. Важећи закон већ даје право омбудсману да даје мишљења на предлоге закона у делу у коме се они тичу права грађана, али ја то не могу да радим ако ми их Влада доставља када и ако она жели, а у прошлости је било баш тако. Не могу да поверујем да је Министарство финансија помислило, а камоли ставило на папир, да Влада мора бити у могућности да одложи, заустави, ограничи извршење буџета заштитника грађана који је утврђен законом који доноси Народна скупштина. Без буџетске независности нема независности коју заштитнику грађана гарантује не само закон, већ и Устав. Влада не сме бити у могућности да сама мења буџет не само заштитника грађана, већ било ког другог независног органа, иначе они нису независни. Да ли је за грађане боље да онај ко штити њихова права од самовоље државе буде мање или више зависан од извршне власти и управе коју треба да контролише? Иначе, одредба идентична оспореној одредби у Закону о заштитнику грађана, у Народној скупштини је унета само пре неколико недеља у Закон о Уставном суду, и то на предлог Владе - наглашава Јанковић. Примедбе да Нацрт измена предвиђа продужење мандата омбудсмана са пет на седам година, којима он наводно жели да продужи своју функцију, наш саговорник сматра неоснованим.

- Измене се сасвим сигурно не тичу мене. Ја сам изабран на мандат од пет година који истиче у јулу ове године, и јасно је да не може бити ретроактивно продужен. Предлог се тиче оног ко од Народне скупштине добије следећи мандат.

Функција омбудсмана не сме да буде мање пожељна за људе од струке, искуства и интегритета од других државних функција, као што су судије и тужиоци, који имају доживотни мандат, министри - који иначе немају ограничење у броју мандата, судије Уставног суда - чији је мандат девет година са могућношћу једног реизбора, или повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности - мандат од седам година са могућношћу једног реизбора.

Иначе, због овако злонамерних тумачења, замолио сам министра Милана Марковића да из Нацрта закона избаци одредбу о дужини мандата, мада би за институцију и за грађане било боље да она остане.

Има оних који вуку у супротном смеру

- Зна се да су снага овлашћења и значај омбудсмана у неко држави у директној вези са „количином и врстом“ демократије, владавине права и поштовања људских права у њој. Овлашћења омбудсмана у Шведској, Норвешкој, Финској су већа него у Србији. У Шведској је, на пример, омбудсман специјални тужилац за судије. Има и држава у којима је омбудсман као државни орган скрајнут, небитан, јер такав третман имају и права грађана. Заштитник грађана Републике Србије је, на изненађење многих, прошле године у систему националних механизама за људска права од три могућа статуса акредитован са највишим - А. То је резултат оцене низа међународних стручњака да ова институција ради независно и ефикасно, што на међународном плану за нашу државу значи признање да она није место где се људска права небрањено газе - сматра Саша Јанковић.