a

b_300_0_16777215_00_images_potpisivanje-sporazuma.jpeg

Заштитник грађана Зоран Пашалић потписао је јуче у Димитровграду са амбасадором Републике Бугарске у Београду Радком Влајковим Споразум о бесповратним средствима за спровођење пројекта „Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије“. Потписивању споразума присуствовала је и бугарска омбудсманка Маја Манолова.

Захваљујући се Амбасади Републике Бугарске на подршци, Пашалић је рекао да реализација пројекта има за циљ јачање културе људских права, социјалне правде и посвећености европским принципима, као кључним демократским вредностима. Такође, од изузетног значаја је и информисање јавности о концепту људских права, као и надлежностима Заштитника грађана у овој области, истакао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_ngo-dimitrovgrad.jpegИнституција Заштитника грађана мора бити доступна свим грађана Србије, укључујући и оним у мањим срединама, изјавио је Пашалић и додао ће током посета градовима и општинама, поред пријема притужби грађана на рад органа јавне власти разговарати и са представницима општинских и градских власти о остваривању права грађана на локалном нивоу.

b_300_0_16777215_00_images_setnja-dimitrovgradom.jpegЗаштитник грађана је до сада примио 78 притужби грађана из Димитровграда, који се најчешће притужују на повреду права у области заштите имовине и поштовања закона. У области права националних мањина грађани указују на проблеме на које наилазе приликом нострификације диплома и образовања.

Пашалић је рекао да грађани треба да скрену пажњу на своје проблеме, а да  је задатак Заштитника грађана њихово решавање. Спровођење пројекта омогућиће да питања заштите грађанских права и права мањина буду решена за краће време него што је то било раније, нагласио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_bugarska-ombudsmanka.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић и омбудсманка Републике Бугарске Маја Манолова разговарали су о унапређењу сарадње две институције у области заштите људских и мањинских права.  

У разговору са представницима цивилног друштва, који је уследио након потписивања споразума, представљeни су проблеме са којима се грађани свакодневно суочавају.

b_300_0_16777215_00_images_polaganje-cveca-na-spomeniku.jpegТоком посете Димитровграду, заштитник грађана Зоран Пашалић, амбасадор Радко Влајков и бугарска омбудсманка Маја Манолова положили су цвеће на гроб бугарском револуционару Василу Левском.

Комесаријат за избеглице и миграције обавестио је Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) Заштитника грађана да ће поступање према мигрантима који ремете ред у Прихватном центру у Обреновцу бити препуштено полицијским службеницима, који су стално присутни у Центру, као и да ће се просторија која је коришћена за изолацију изгредника користити искључиво за смештај ново примљених миграната, док се не изврши њихов пријем.

Истовремено, Полицијска управа за град Београд је известила НПМ о мерама предузетим ради омогућавања безбедног боравка миграната и запослених у Прихватном центру.

Прихватни центар у Обреновцу је посећен 29. јануара 2018. године и надлежним органима је достављен Извештај о посети.

Развој демократских друштава која у потпуности теже остваривању људских и мањинских права, неодвојиво је повезан са освајањем слобода, укључујући и медијске. Демократија и јаке институције не могу постојати без слободних и одговорних медија, као и остваривања права грађана на информисање, поручио је поводом Светског дана слободе медија заштитник грађана Зоран Пашалић.

Притисци на медије су, упозорава Пашалић, и даље присутни и видљиви на различите начине, често и кроз директне нападе на новинаре. Током прошле године, према подацима новинских удружења, забележена су 92 напада на новинаре, а у прва четири месеца ове године чак 30, међу којима два физичка напада, шест вербалних претњи и 22 притиска.

Новинари у својим обраћањима Заштитнику грађана истичу да су, поред притисака изложени и непримереном опхођењу од стране органа јавне власти, упозоравају да неретко раде без уговора и загарантованих зарада, али и да им се онемогућава синдикално организовање. Такав положај новинара и медија, истиче Пашалић, утиче на урушавање медијских слобода и новинарске професије, а право на информисање грађана чини тешко остваривим.

Заштитник грађана позива све друштвене и државне актере и организације, посебно носиоце политичких и јавних функција да се уздрже од сваког облика притиска на медије, њихову уређивачку политику и новинаре, а медије да развијају принцип одговорног и непристрасног новинарства.

Упркос томе што Устав Републике Србије и њени закони гарантују права из области радних односа у складу са највишим стандардима, положај радника у Србији и даље је далеко од задовољавајућег. Висока незапосленост, рад „на црно“, угрожено право на коришћење годишњих одмора и боловања, недостатак социјалног дијалога са представницима запослених, ситуације у којима се остаје без правичне накнаде за рад или без доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, показују да се права радника у Србији крше и да нису довољно заштићена, поручио је поводом 1. маја, Међународног празника рада заштитник грађана Зоран Пашалић.

Потребно је наставити рад на изједначавању положаја мушкараца и жена на тржишту рада, како би се, између осталог, омогућило право на рад и женама из посебно рањивих друштвених група - жртвама насиља, особама са инвалидитетом, Ромкињама. Поздрављамо доношење Закона о запосленима у јавним службама, који је у складу са амандманом Заштитника грађана, прописао афирмативне мере за избор кандидата како би принцип једнаке доступности радних места био остварен у пуној мери.

Иако је заштита трудница и породиља нормативно обезбеђена, у пракси се труднице и породиље и даље суочавају са проблемима, пре свега код остваривања права на накнаду зараде. Посебно су у тешком положају труднице и породиље чији су послодавци престали да постоје, а женама нису обезбедили одговарајућу документацију. У тим ситуацијама уочљиво је одсуство ангажовања и сарадње инспекције рада, Пореске управе, Националне службе за запошљавање и јединица локалне самоуправе, наглашава Зоран Пашалић.

Усвајањем Закона о финансијској подршци породици са децом, омогућено је остваривање накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и посебне неге детета женама пољопривредницама, које су носиоци регистрованог пољопривредног газдинства, и женама које обављају привремене и повремене послове, чиме је поступљено у складу са препоруком и мишљењем Заштитника грађана.

Заштитник грађана позива запослене да повреде својих права пријављују Инспекцији рада, која је надлежна да контролише поштовање и примену закона који уређују радне односе, те да подносе притужбе Заштитнику грађана уколико тај и други органи не поступају савесно. Истовремено, од инспекције рада Заштитник грађана очекује ефикаснији рад и већи број поступака по службеној дужности и сопственој иницијативи.

Посебно указујемо на потребу да надлежни органи успоставе ефикасну сарадњу и размену информација, као и на њихову обавезу да предузимају све потребне мере према послодавцима који не извршавају своје обавезе, како би омогућили радницима да остваре своја права и побољшају свој материјални положај.

b_300_0_16777215_00_images_20180427Pristupacnost2.jpegЗаштитник грађана је у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије и Сталном конференцијом градова и општина данас уручио награде општини Свилајнац и градовима Нови Сад и Крушевац за назначајнији допринос развоју свих облика приступачности особама са инвалидитетом у 2017. години.

Свилајнац је добио награду за активности и иницијативе правовременог планирања и уклањања архитектонских баријера, Нови Сад за институционалну подршку унапређењу приступачности, док Крушевац за стратешко промишљање у развоју приступачности.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је указао да често добија питање зашто се награда за приступачност додељује локалним самоуправама када приступачност по закону треба да обезбеде у својој средини, Пашалић је објаснио да обилазећи градове и општине по Србији може се уочити да су особе са инвалидитетом невидљиве за своје суграђане, због тога што им је на различите начине онемогућен излазак у јавност.

Наилазили смо и на она места у којима се права особа са инвалидитетом штите и у таквим срединама особе са инвалидитетом постају пуноправни грађани који партиципирају у јавном животу, нагласио је заштитник грађана. Он је рекао да реконструкцијом јавних зграда, образовним програмима и плановима развоја, награђени градови и општине у пракси су показали како се особе са инвалидитетом постају пуноправни чланови друштва.

Заштитнику грађана је стигло 19 пријава на јавни позив за ову награду, и Зоран Пашалић верује да ће следеће године тај број бити далеко већи.

Надамо се да ћемо у годинама које долазе, заједничким радом са представницима Владе, локалних заједница и удружењима грађана, изградити друштво у којем неће бити разлике међу грађанима и у којем ће сви појединци остварити своја права, онако како је то законом прописано, рекао је Пашалић.

Награде су додељене и општини Врачар, општини Чајетина, граду Крагујевцу, те општинама Бела Паланка, Бољевац, Брус, Палилула из Београда, Мајданпек, Параћин, Шид, Сурдулица, Велика Плана, Врњачка Бања и градовима Кикинда, Ниш и Зајечар.

b_300_0_16777215_00_images_20180426ZGposetioPrituzioce.jpegПосле пријема и разговора за грађанима у оквиру редовне активности „Отворених врата“ одржане током јучерашњег дана, заштитник грађана Зоран Пашалић данас је посетио двоје притужилаца у Београду, како би се лично уверио у наводе из њихових притужби.

Након увида у стање на терену, Заштитник грађана ће даље поступати у складу са својим овлашћењима.

Страна 8 од 366