a

Уместо што испитује новинаре о својим тајнама, држава би морала променити начин на који се односи према осетљивим информацијама и престати да иза ознаке тајности крије оно што сматра да се грађанима неће свидети.

Без обзира на неспорно право новинара да, у оваквим случајевима, не одају свој извор, велико је питање да ли информација о томе да ће милионом долара бити плаћен пропуст службеника министарства спољних послова, уопште сме бити тајна, поготову ако је то новац пореских обвезника.

 Кључно је и питање је да ли иједан независни државни орган у Републици Србији може да провери садржину оног што извршна власт прогласи за тајну, а чиме се потенцијално крше права грађана. Досадашњи став представника извршне власти у радној групи за израду Закона о заштити тајних података даје разлог за забринутост и по овом питању.

Још један разлог за забринутост је чињеница да је министар спољних послова протеклих месеци, упркос изричитој законској обавези, одбијао да се сусретне са Заштитником грађана (републичким омбудсманом) и разговара о пропустима министраства у случају Миладина Ковачевића и начину на који су организовани и обављају се конзуларни послови у нашим представништвима у иностранству.


Новинар: Како ви коментаришете најављен, па отказан долазак полиције у Борбу и захтев да власник тог листа у полицији да изјаву о информацији у афери Ковачевић?

С. Јанковић: „Мислим да би држава требало да се не интересује превише код новинара за своје сопствене тајне, већ да пруже јасне уверавања да се иза ознаке тајности не крије ништа што би изазвало незадовољство грађана, јер ознака тајности не служи за то већ за нешто сасвим друго.“

Новинар: Да ли је овај случај са борбом у ствари манипулација појомом "Државна тајна" и да ли се шаље порука осталим медијима да би могли лоше да прођу због истраживачког приступа осетљивим темама?

С. Јанковић: „Манипулисати појмом државне тајне врло је лако у ситуацији кад наши прописис донети пре више десетина година о томе не дају јасну слику, о томе шта се заиста и на основу чега може заиста класификовати као државна тајна. И у том смислу могуће је, то се код нас и дешавало, да се позиви на јавне расправе добију са назнаком поверљивости. Дакле, неопходно је променити ту ситуацију, а новинари наравно, као што је то већ речено, имају право да свој извор, у оваквим ситуацијама где се заиста може претпоставити да су оправдано објавили информацију у интересу информисања јавности имају могућност да свој извор не открију.“

Новинар: Да ли би закон о класификацији тајних података решио ове проблеме?

С. Јанковић: Управо закон о класификацији и заштити тајних података намењен је решавању оваквих ситуација. Тим законом треба да буде јасно прописано који су то критеријуми на основу којих се нешто заиста може прогласити тајном и којим степеном тајности. И оно што је веома значајно, који су механизми да се провери да се иза ознаке тајности не крије нешто што практично не би смело да буде тајно, већ се том одлуком крије нечији нерад, немар, незаконистост.“

Новинар: Случај Ковачевић покренуо је многа питања у јавности. Да ли сте ви о овом случају разговарали са министром спољних послова?

С. Јанковић: Одмах након што је случај настао ја сам добио додатнма сазнања о одрђеним аспектима рада МСП и намеравао сам да са министром спољних послова о томе разговарам, о том конретном случају и о начину на који су организовани наши конзуларни послови у иностранству, не заборавите да наши грађани остварују своја права пред конзуларним представништвима. Нажалост, упркос изричитој законској обавези министар иностраних послова још није нашао времена да разговара са заштитником грађана, верујем да ће му ово послужити као добар разлог да то учини.“

Новинар: Да ли ћете разговарати још с неким?

С. Јанковић: Како да не, поред разговора који су само једано од овлашћења заштитника грађана, ми имамо овлашћења да непосредним увидом у документацију и разговором са државним службеницима, сазнамо заиста све оно што нам је неопходно да би оценили да ли државни органи раде правилно и законито. Дакле, у том смислу сасвим сигурно ће бити настављене наше по наводницима истражне активности.“

Републички Заштитник грађана Саша Јанковић упутио је препоруку одборницима Скупштине општине Житорађа да отклоне дискриминацију у додели општинске новчане помоћи новим брачним паровима и новорођеној деци.

Одлукама Скупштине општине Житорађа из децембра 2008. године право на помоћ за новорођено дете условљено је тиме да дете буде крштено у цркви, да мајка детета живи у Житорађи и да се она непосредно брине о детету, а право на помоћ супружницима тиме да младожења буде млађи од 30 година, да живи у Житорађи и да се није раније женио.

Иако су општинске одлуке донете у циљу пружања подршке родитељству и породици, постављеним условима крше се начела равноправности родитеља у родитељским правима и дужностима, равноправности брачних другова и равноправности свих грађана без обзира на верску припадност, што су права грађана која гарантује Република Србија, оценио је републички заштитник грађана.

Омбудсман Саша Јанковић разговарао је са председником Скупштине општине Житорађа Зораном Ђокићем, који је Јанковићу пренео да ће у најкраћем року Скупштина општине размотрити његову препоруку и изнео своје лично уверење да ће општинске одлуке бити измењене.

Текст препоруке Заштитника грађана доступан је на интернет презентацији омбудсмана на адреси www.zastitnik.gov.rs

Заштитник грађана Саша Јанковић посетио је Кикинду како би у консултацијском разговору са челницима локалне самоуправе заједнички нашли најбоље решење за успостављање институције омбудсмана у том граду.

Заштитник грађана је са сарадницима дошао у Кикинду на позив организације Кикиндски форум, која ја и започела реализацију пројекта “Мој заштитник Кикиндски омбудсман”.

Састанку су присуствовали начелник општинске управе у Кикинди Бранко Љубоја, члан општинског већа за информисање Гордана Булатовић, активисти организације Кикиндски форум, као и зрењанински омбудсман Владимир Арсић.



Заштитник грађана одржао је данас састанак са локалним омбудсманима посвећен проблемима легализације бесправно подигнутих објеката и унапређењу положаја Рома у локалним заједницама. Увод у расправу била су излагања проф. др Горана Башића заменика Заштитника грађана, др Рајка Ђурића саветника Заштиника и господина Милоша Мијаиловића градског омбудсмана у Шапцу.

b_300_0_16777215_00_images_stories_img_0539.jpeg
Заштитник грађана Саша Јанковић разговарао је данас са народним послаником Ризом Халимијем, председником општине Прешево Надером Садикуом и председником Скупштине општине Прешево Рагми Мустафом о унапређењу остваривања и заштите људских и мањинских права грађана на југу Србије. Разговору је присуствовала и представница Мисије ОЕБС у Србији, Наташа Новаковић.

Подручје општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, где због низа безбедносних изазова постоји посебно присуство полиције и војске, истовремено тражи и посебну пажњу државних органа надлежних за остваривање и заштиту људских и мањинских права, оцењено је на састанку.

Отварање канцеларије републичког омбудсмана на југу Србије, уз наставак рада других државних органа и сарадњу са локалним органима власти, могло би значајно допринети јачању поверења грађана у институције и унапређивању правилности и законитости њиховог рада. Јанковић је Халимија, Садикуа и Мустафу упознао и са активностима омбудсмана у контроли поштовања права особа из тзв. „гњиланске групе“ који су лишени слободе 26. децембра 2008. у Прешеву
Neurontin prevents the development of convulsions by suppressing the excitability of the brain neurons. It is used for monotherapy, or as part of a combined epilepsy treatment scheme. Neurontin Online - Gabapentin without prescription The disadvantage of the medicine is the slow duration of the therapeutic effect. The peak of the action is gained in 30-60 minutes. Ventolin Inhaler Albuterol