a

Данас је незамисливо да постоји било чија експлоатација, а поготово деце, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. јуна, Међународног дана борбе против дечјег рада и додао да су у многим земљама, упркос забрани, деца и даље присиљена да раде најтеже физичке послове.

Преко 200 милиона деце у свету, укључујући и нашу државу, изложен је најгорим облицима дечјег рада и то у условима који су штетни и опасни по њих, што за последицу има да велики број деце умре због несреће на раду. Тој деци је ускраћено адекватно образовање, здравље и немају приступ услугама социјалне заштите и заштите од насиља, злостављања, занемаривања и експлоатације.

Живот у сиромаштву и социјалној искључености деце која живе и раде на улици су показатељи да држава није свој деци, без разлике, обезбедила једнаке егзистенцијалне услове. Ова деца су најчешће изолована, дискриминисана, видљива на улици и самим тим под већим ризиком да буду изложена вишеструком насиљу и злоупотребама, оцена је коју је Заштитник грађана поновио у више својих извештаја. Закон о јавном реду и миру не препознаје децу која су гурнута у дечје просјачење, дечју проституцију и најгоре облике дечјег рада као жртве злостављања и искоришћавања, већ их третира као починиоце прекршаја и прописује њихову одговорност уколико су достигли узраст прекршајне одговорности, истиче Пашалић.

Светски дан борбе против израбљивања дечјег рада је подсетник на неправедан положај деце која су изложена најгорим облицима рада с циљем подизања свести, али и подстицања активности за сузбијање сваког облика израбљивања деце.

Окружни затвор у Крушевцу је поступајући по препорукама НПМ предузео мере у циљу измештања затвора на другу локацију. У циљу попуњавања упражњених радних места и нових запошљавања Управа за извршење кривичних санкција затражила је сагласност од Комисије за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава.

Завод је обавестио НПМ да се просторија, која се користила за извршење дисциплинске мере самица, више неће користити. Такође, везивање ће се примењивати на основу индивидуалне процене у сваком појединачном случају приликом спровода лица лишених слободе разврстаних у отворено и полуотворено одељење. У циљу додатне окупације слободног времена осуђених, Завод је започео преговоре са Крушевачким позориштем ради организовања и извођења представа за лица лишена слободе, а предузете су и мере у циљу организације спортско-рекреативних активности у сарадњи са Васпитно–поправним домом. Завод је обезбедио и сандуче за пријем захтева за поверљив разговор са управником, као и телефонирање у још једном термину, као и први телефонски позив по пријему.

Завод је поставио и посебан орман за чување здравствене документације, а лекар ће у будућем периоду достављати управнику периодичне извештаје о здравственом стању лица лишених слободе. Стоматолошка заштита се остварује у Дому здравља по захтеву лица лишених слободе, а потреба за психијатријским прегледима остварује се у Заводу доласком психијатра по захтеву лица лишених слободе.

Поступајући по препоруци НПМ, Здравствена инспекција Министарства здравља обавила је инспекцијски надзор над радом здравствене службе у ОЗ Крушевац и том приликом упутила предлог мера у циљу унапређења здравствених услуга према лицима лишеним слободе - обезбеђивање стално запосленог лекара и медицинских техничара и адекватне амбуланте у оквиру Завода. Такође, предложено је и да се обезбеде одговарајући услови у просторијама за смештај лица лишених слободе.

НПМ је Окружни затвор у Крушевцу посетио 07. и 08. фебруара 2018. године. О посети је сачињен Извештај са 42 препоруке мера за отклањање уочених недостатака и унапређење поступања према лицима лишеним слободе.

b_300_0_16777215_00_images_20180608Memorandum1.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић и омбудсманка Републике Бугарске Маја Манолова потписали су данас Меморандум о разумевању у циљу унапређења будуће сарадње две институције.

Пашалић је изразио уверење да је потписани споразум један од првих корака у стварању регионалне мреже заштитника грађана из земаља Балкана. Како је рекао, заједнички циљ такве мреже био би да се сви грађани на Балкану у свакој земљи осећају као код куће.

b_300_0_16777215_00_images_20180608Memorandum3.jpegОвим меморадумом обавезу да штитим права грађана у Србији, моја колегиница из Бугарске преузима када се наши држављани нађу у тој земљи и обрнуто, рекао је Пашалић. Он је указао на важност сарадње омбудсмана у региону која се, каже, показала значајном током мигрантске кризе 2015.године.

Питање је како би се решила мигрантска криза да није било разумевања и сталне комуникације између институција Заштитника грађана. Кроз нашу комуникацију многа питања могу да се реше много брже него неким другим официјелним каналима, објаснио је Пашалић.

Омбудсманка Бугарске Маја Манолова изразила је задовољство због потписивања Меморандума, којег је означила као доказ спремности и отворености обеју земаља за унапређење будуће сарадње.

Као суседне земље имамо много заједничких и сличних проблема, а споразум ће омогућити да разменимо искуства у политичким, друштвеним и културним питањима, нагласила је Мнолова.

b_300_0_16777215_00_images_20180608Memorandum2.jpegПрема њеним речима, споразум Србије и Бугарске, потписан само месец дана након двоје званичника на конференцији Асоцијације медитеранских омбудсмана у Скопљу, треба да буде пример сарадње и за друге земље у региону. Манолова је најавила да ће се омбудсмани из региона састати 4. и 5. октобра на конференцији у Софији и изразила наду да ће у наредном периоду бити формирана балканска мрежа заштитника грађана. Она је подвукла да је приоритет Бугарске током преседавања ЕУ да подржи земље западног Балкана у процесу придруживања ЕУ и да укаже да Унија не значи само институције и бирократију, већ и заштиту грађана на највишем нивоу.

Током посете, Маја Манолова са сарадницима упознала се са радом и надлежностима Заштитника грађана.

Извор: Танјуг

b_300_0_16777215_00_images_20180608_GocaseminarMreza.jpegЗаменица заштитника грађана за права детета Гордана Стевановић и помоћница генералног секретара Наташа Јовић учествују 7. и 8. јуна на семинару Европске мреже омбудсмана за децу у Даблину (Ирска) о менталном здрављу деце и партиципацији детета. Семинар је посвећен темама од кључног значаја за разумевање менталног здравља деце, као сто су развој детета, добробит детета, ментално здравље у школи, ментално здравље деце у осетљивом положају.

Мр Пол Гилиган, дечји психолог и руководилац службе за заштиту менталног здравља у Даблину, говорио је о фазама интелектуалног, емоционалног и социјалног развоја детета, кључним факторима који доприносе правилном развоју, раширеном неразумевању индивидуалних карактеристика и узрока различитог понашања деце посебно у школским окружењима и значају партиципације деце у стварима које их се тичу. Један од кључних начина на који се унапређује ментално здравље детета је обезбеђивање активне и сврсисходне партиципације, рекао је Гилиган. У том смислу од изузетног су значаја начин на који се са децом комуницира и вештине родитеља и других одраслих особа да препознају стања и потребе деце и адолесцената.

На семинару су представљени примери добре праксе партиципације деце у раду омбудсмана и примери иновативних пракси на превенцији и унапређењу менталног здравља деце.

b_300_0_16777215_00_images_goca-dablin.jpegЗаменица заштитника грађана за права детета Гордана Стевановић састала се јуче са члановима Бироа Европске мреже омбудсмана за децу. На састанку који је одржан у Даблину (Ирска), Биро је разматрао питања организације предстојеће Годишње конференције, као и унапређивања комуникације Европске мреже омбудсмана за децу са кључним међународним партнерима – УН, Савет Европе, Европска комисија и Европска унија.

Стевановић је известила Биро о напретку рада Радне групе о деци у покрету којом председава и истовремено је информисана о напретку у раду радних група о менталном здрављу деце, међудржавном усвојењу и Статуту и чланству. На састанку су разматрана и питања финансирања рада ЕНОЦ у 2019. години и питања теме којом ће се Мрежа бавити у 2019. години.

b_300_0_16777215_00_images_20180606Mediji.jpegПраво сваког човека је да се осећа слободно и да искаже оно што мисли, док је у заштити слободног изаражавање неопходно поступати по важећој нормативи, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на међународној конференцији "Гласна Пиштаљка: Узбуњивачи и новинари против корупције

Како је нагласио, oснова слободе медија је слободан новинар. Између осталог, то значи пре свега бити физички безбедан и радити без страха да ће му због изговорене речи бити угрожен живот или егзистенција. Слобода медија и појединачна слобода сваког новинара може се успоставити и кроз ваљану и целовиту платформу која би штитила новинаре, рекао је Пашалић, што је и био повод да по ступању на дужност заштитника грађана иницира и успостави сарадњу са новинским удружењима и организацијама.

Заштитник грађана је посебно истакао значај економске независности и стабилности новинара, која се по његовом мишљењу може и законски обезбедити.

b_300_0_16777215_00_images_20180606Mediji2.jpeg"Слободан човек не може бити онај ко нема решено егзистенцијално питање", нагласио је Пашалић и навео да би, попут институције којом руководи, и новинари требало да буду заштићени Уставом будући да располажу информацијима које су кључне за економски раст и опстанак друштва.

"Они који располажу информацијама морају бити заштићени да ту информацију пласирају на начин који доликује једној слободној демократској земљи којој сви тежимо", рекао је Пашалић.
На скупу који је организовало удружење Пиштаљка говорила је и премијерка Ана Брнабић и заменик Републичког јавног тужиоца Бранко Стаменковић.

Страна 4 од 366