a

Поводом 20. јуна, Светског дана избеглица заштитник грађана Зоран Пашалић подсећа да тај дан посвећујемо онима који су, због ратова и немилих догађаја, били присиљени да преко ноћи напусте своје домове и остану без живота који су до тада имали. Оно што смо им као држава обезбедили то су услови за живот, а као друштво људскост и разумевање, поручио је Пашалић.

Прилив избеглица у Србију се у великој мери смањује, али је значајно продужен период њиховог задржавања. Тренутно је око 2700 људи смештено у 18 центара у Србији, а ван центара се налази од 300 до 400 избеглица. Од почетка избегличке кризе кроз територију Србије прошло је око милион људи. Заштитник грађана од почетка прилива избеглица редовно и у континуитету прати њихов положај, смештај и поступање државних органа према њима, и до сада је дао више стотина препорука да се исправе евентуални пропусти.

Ова институција је посебну пажњу посветила осетљивим и рањивим групама, пре свега деци без родитељске пратње, женама и особама са инвалидитетом, који су у већој мери изложени дискриминацији, насиљу и експлоатацији. Избеглице су се Заштитнику грађана обраћали пре свега због повреде права на слободу и безбедност, права на неповредивост физичког и психичког интегритета и остваривања права током трајања поступка азила.

Збрињавање великог броја избеглица је веома сложен поступак и сви надлежни државни органи морају координисано приступити том проблему. Поред адекватног смештаја држава мора да им обезбеди и услове за њихову интеграцију у друштво, што данас представља посебан изазов, наглашава Зоран Пашалић.

Посетом Љубљани награђене су јединице локалне самоуправе које су у 2017. години највише допринеле развоју свих облика приступачности за особе са инвалидитетом на својој територији. Посету су заједнички реализовали Заштитник грађана и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, а делегацију су, поред представника Заштитника грађана и Тима Владе РС, чинили представници награђених локалних самоуправа Свилајнца, Новог Сада, Крушевца, ГО Врачар и Крагујевца.

Фото: Ник Рован

b_300_0_16777215_00_images_180614_delegacija1.jpegУ Градској управи одржан је састанак са градоначелником Љубљане Зораном Јанковићем и његовим сарадницима. Љубљана је пример интегрисања концепта приступачности у политике града, а са освојеним другим местом, добитник је Европске награде за приступачан град за 2018. годину. Студијска посета имала је за циљ да, кроз едукацију, упозна чланове делегације са примерима добре праксе, пре свега са моделима приступачности, које потом треба да пренесу својим локалним самоуправама. 

Поводом 19. јуна, Међународног дана заштите деце од насиља, заштитник грађана Зоран Пашалић истиче да се годинама уназад чак трећина притужби у области права детета упућене Заштитнику грађана односи на насиље над децом. Он је позвао надлежне органе да решавању овог проблема и спречавању насиља над децом приступе са приоритетом, поготово зато што се ради о једној од најрањивијих друштвених група.

Посебно забрињава чињеница да смо поред психичког, физичког и сексуалног насиља над децом све чешће сведоци и вршњачког насиља, као и родно заснованог насиља у школама, чијем искорењавању морамо посветити посебну пажњу. Такође, искуство говори да надлежни органи не препознају увек ситуације потенцијалне претње од насиља над децом, као што су случајеви када је дете сведок породичног или партнерског насиља, рекао је Пашалић.

Позивам надлежне органе да уложе додатне напоре у циљу превенције и заштите деце од насиља, као и да подигнемо свест о насиљу над децом, његовој раширености, појавним облицима и мерама заштите, поручује Зоран Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честита припадницима исламске вероисповести Рамазански бајрам, уз жељу да празник са својим ближњима прославе у миру, радости и благостању. Нека дани великог празника протекну у атмосфери међусобног поштовања и разумевања, наводи се у честитки заштитника грађана.

Поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, заштитник грађана Зоран Пашалић позива старије суграђане да пријаве сваки вид дискриминације и насиља према њима, јер имају право на сигуран и достојанствен живот. Искуства говоре да старији избегавају да пријаве насиље због срамоте и страха, или из разлога што су починиоци насиља често особе из најужег круга породице.

Заштитник грађана је забринут чињеницом да је физичко, психолошко и економско насиље над најстаријим суграђанима у сталном порасту и да је много више присутно него што се о томе зна и говори. Званични подаци говоре да је у протеклих годину дана 11 одсто старијих особа у Србији претрпело неки облик насиља, при чему су жртве насиља у већини случајева старије жене. Такође, држава мора да пружи сву потребну помоћ и подршку онима којима је то најпотребније, како би живели достојанствено.

Заштитник грађана изражава наду да ће доношење посебне Конвенције о правима старијих особа, на чијој припреми УН раде већ дужи период, знатно утицати на унапређење положаја старијих особа и у Републици Србији. Као допринос афирмацији ове идеје Заштитник грађана ће у наредном периоду основати Савет за права старијих са циљем да окупи све релевантне друштвене субјекте којима је у фокусу остваривање и заштита права и интереса старијих.

Зоран Пашалић подсећа да се често у Србији позивамо на традицију, али морамо знати да је основа те традиције управо наши најстарији грађани. Њихове потребе су скромне и треба да им изађемо у сусрет. Никад не смемо заборавити да је старост будућност других људи, указује Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20180612GocaKonf.jpegНасиље над најрањивијим групама међу мигрантима и даље представља велики проблем, а статистички подаци неопходни за његово умањење нису увек доступни, оцењено је данас на конференцији коју је организовало Удружење грађана „Атина“ из Београда и Амбасада Француске у Београду.

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић је на конференцији указала да је институција Заштитника грађана препознала проблем родно заснованог насиља над мигранткињама, и у континуитету пратила опште стање миграција у оквиру рада Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ).

Како је навела, у оквиру рада НПМ-а спроведена су праћења положаја и остваривања права жена и деце избеглица и тражиоца азила, посебно жена и деце из осетљивих друштвених група - деце без пратње, деце у ризику од насиља, трудница, породиља, жена и деце са инвалидитетом, старијих жена, жена које путују без пратње и др. Праћено је поступање државних органа и њихови капацитети за обезбеђивање одговарајућих, приступачних смештајних услова, хране и гардеробе, као и ургентне здравствене, социјалне и заштите од насиља, сексуалног насиља и искоришћавања и трговине људима у полицијским управама, центрима за социјални рад, републичким центрима граничне полиције, центрима за азил и прихватним центрима.

На жалост, не можемо да се похвалимо стањем где смо. Постоји још доста тога што треба да урадимо, рекла је Стевановић, додавши да је сарадња са јавним сектором и цивилним друштвом веома драгоцена.

Она је нагласила значај извештаја који су урадиле судија Радмила Дичић и професорка Слађана Јовановић, а тиче се доказивања да је над женама и децом мигрантима и избеглицама јесте дошло до кршења њихових права у контексту откривања, пријављивања и процесуирања кривичних дела трговине људима и других облика родно заснованог насиља. Оне су користиле и извештаје и препоруке које је Заштитник грађана урадио овим поводом.

Страна 3 од 366