a

b_280_0_16777215_00_images_klub16062017.jpeg

Вршилац функције заштитника грађана и заменик заштитника грађана за права лица лишених слободе Милош Јанковић указао је данас да парламент већ трећу годину заредом не разматра годишњи извештај о раду омбудсмана, иако је то његова законска обавеза.

Јанковић је на скупу "Кључни налази из годишњег извештаја Заштитника грађана за 2016. годину" казао да Скупштина Србије тај документ није размотрила ни три месеца након што јој је предат. Подсетио је и на то да ни два претходна извештаја нису разматрана, а исту судбину имају и извештаји о раду осталих независних институција Повереника за заштиту равноправности и Повереника за заштиту података о личности.

"Неопходно је да се што пре разматра извештај те институције у Скупштини Србије, јер садржи драгоцене податке који би могли да допринесу бољем поступању органа јавне управе. Скупштина треба што пре да разматра извештај, прво на одборима, а затим и на пленарном заседању", рекао је Јанковић. Он је подсетио да се грађани најчешће жале на проблеме из области економског и социјалног статуса трећина жалби односила се на "лошу управу", као и на то да је прошле године настављен тренд умањења улоге Заштитника, кроз оспоравање рада путем медијске кампање, а изостала је и прописана сарадња појединих државних органа са том институцијом. Јанковић, ипак, као охрабрујуће оцењује то што су државни службеници и већина руководилаца у управи одржали добар ниво сарадње са Зашитником.

"Уместо да се ојача положај Заштиника, током 2016. започете су активности ка смањењу његове надлежности. Најављено је увођење посебног омбудмана за заштиту права детета. Апсурд је да се органи власти чија је дужност да обезбеде заштиту залажу за увођење бољег механизма који њих треба да контролише. Унапређење права се постиже унапређењем рада органа власти", поручио је Јанковић.

Када је реч о слободи изражавања и стања у медијима, Јанковић сматра да се стање није променило у односу на 2015. годину. Додао је да реформа јавне управе није доживела отелотворење у пракси, те да се није одговорило кључном изазову, професионализацији, деполитизацији и рационализацији запослених. Јанковић је истакао да у Србији постоји висока стопа незапослености, да су примања ниска најнижа у региону, па су се грађани омбудсману жалили због неповољног положаја код послодаваца, неуплаћених доприноса, рада на црно.

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић je истакла да остваривање права детета у 2016. години бележи напредак у одређеним областима, али да су и даље присутни бројни недостаци. Један од кључних проблема су економске мере штедње које су уведене без процене штетних последица по остваривање права детета и на начин којим се додатно снижавају достигнути стандарди. Када је у питању систем заштите жена од родно заснованог насиља карактерише га, између осталог, одсуство благовремене и ефикасне реакције, недостатак размене информација, одсуство међуресорне сарадње и недовољна обученост запослених. Од 14 случајева фемицида које смо контролисали, поступајуће службе су заказале у чак 12 случајева, нагласила је Стевановић.

Заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Владана Јовић је рекла да упркос напорима да се кроз унапређење правног оквира побољша положај особа са инвалидитетом, ова рањива група грађана и даље јако тешко остварује своја елементарна права. Неприступачност, непостојање услуга социјалне заштите, незапосленост, али и недовољно развијена свест грађана о проблемима и тешкоћама са којима се особе са инвалидитетом сусрећу, само су неки од узрока оваквог стања. Ми као земља немамо податке о броју особа са инвалидитетом и природи инвалидитета, док су старије особе девастирене економски и на сваком месту понижене, закључила је Јовић.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи је рекао да препоруке и поступци Заштитника грађана не могу бити довољни како би биле отклоњене све системске препреке и проблеми у службеној употреби језика и писама, за чије решавање је одговорна извршна власт. Указао је на системске проблеме, који се пре свега огледају у нестручности и (или) мањку кадрова и финансијских средстава, неразумевању запослених у органима управе, али и недостатку доступних информација припадницима националних мањина о њиховим правима и начину на који могу да их остваре.

Председник скупштинског Одбора за људска, мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић навео је да ће одбор и ове године, после избора нове Владе Србије, разматрати извештаје Заштитника грађана и осталих независних тела, а очекује да се на јесен то догоди и на пленарној седници парламента.

"Донећемо и одређене закључке које ћу упутити Народној скупштини на разматрање у пленуму. Ја сам сигуран и више сам него убеђен да ћемо ми на јесен разматрати извештај на пленарној седници, а какви ће заклучци бити, видећемо", рекао је Омеровић новинарима. Он је додао да су извештаји независних тела рендгенски приказ стања људских права, а препоруке Заштитника грађана значајне су и за побољшање законских предлога.