a

Аутор: Жељка Јевтић

Прошло је сто дана од како је на месту заштитника грађана Зоран Пашалић. За „Блиц” прича који су проблеми с којима се суочио, о акцијама које је покренуо, али и шта би требало да се мења да би ојачала институција Заштитника грађана.

Увели сте неколико новина у рад заштитника грађана. Прва одлука по доласку на функцију била су отворена врата за грађане.
Да, међу првима, ако не и прва била је управо одлука да се институција Заштитника приближи грађанима и да са онима који имају проблем успоставим лични контакт.
Сматрам да треба од грађана лично да чујем шта од омбудсмана очекују и траже.
Одлука о дану отворених врата показала се као права.
Када се суоче са проблемом који тешко или никако не могу да реше, људи једноставно желе да се пожале, имају потребу и да у личном разговору са оним кога виде као последњи спас потраже решење. До сада је било око 150 грађана. Још толико њих у овом тренутку је заказало термин.

Почели сте да путујете и по Србији. Да ли постоји нека разлика у проблемима у односу на градове и шта сте таргетирали као најчешћи проблем грађана који вам се обраћају?
Увидели смо и да је многима Београд предалеко, па смо кренули у сусрет грађанима, и обишли Бујановац, Ниш, Нови Сад, Шид, Крагујевац и Пријепоље. Могу да кажем да је процентуално највише проблема имовинске природе. Једноставно речено, до застоја дође у судовима врло често јер грађани не познају своја права. Такође, најчешће се догађа и да се заштитнику јаве тек када је донета пресуда, када је реч о коначној одлуци. Онима који се обрате на време у прилици смо да помогнемо. Не могу да издвојим посебно неку институцију која заказује, али приметно је да код нас има пребацивања одговорности са једних на друге. Тако се грађани нађу у ситуацији да више не знају како и куда даље. Када дођу до те тачке, они заштиту и помоћ траже од заштитника.

Од свих проблема које сте решавали има ли оних који су вас лично погодили?
Проблеми су свуда мање-више исти, али издвојио бих оне са којима се суочавају родитељи деце са сметњама у развоју, деце са инвалидитетом и тешко болесне деце. То је свуда најболнија тема и зато сам представнике локалних власти позвао да се укључе у унапређење сервиса и услуга за подршку родитељима и деци којима је помоћ неопходна. Издвојио бих и један готово невероватан случај госпође која има 86 година и иако је испуњавала сва права на здравствену књижицу, није је имала. Решили смо то.

Покренули сте акцију „Учинимо насиље видљивим“. Да ли сте наишли на подршку других органа и институција који се тим проблемом баве?
На породично и партнерско насиље над женама ми ни као држава ни као друштво немамо ефикасан одговор. Сматрам да је неопходна боља институционална размена информација међу системима који се баве заштитом жена жртава насиља. Разговарао сам са надлежним министрима и представницима релевантних институција. Мој предлог је да се убудуће обезбеди бесплатна помоћ жртвама насиља у области судске медицине и тај сам предлог упутио институтима за судску медицину у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, као и здравственим установама у Пожаревцу, Чачку, Крагујевцу, Новом Пазару и Јагодини. Документовање медицинских доказа омогућује ефикаснији кривични поступак, а у превентивном смислу њихово коришћење утицаће на одвраћање насилника у намери да науди жртви. Ускоро очекујем прве резултате.

Какав је ваш статус у међународним и европским организацијама? Да ли имате и добијате очекивану подршку?
Имамо и добијамо подршку. Амбасадори и представници међународних организација заинтересовани су за рад институције заштитника и улогу виде као изузетно важну у процесима евроинтеграција.
Састао сам се са многима од њих, разговарали смо о наставку сарадње и, што је најважније, заштитник грађана добио је подршку за јачање независности у свом раду. Посебну пажњу посветио сам унапређењу регионалне сарадње и због тога сам одлучио да моја прва међународна посета буде колегама из Босне и Херцеговине у Бањалуци. Остварио сам контакт и са другим колегама из земаља бивше Југославије, као и са омбудсманом Турске, а надам се и успостављању ближе сарадње са колегом из Бугарске.

Антрфиле : Санкције за институције

Више пута сте говорили о изменама Закона о Заштитнику грађана. Због чега је то важно и шта је циљ очекиваних промена?
Затражићу шира овлашћења за Заштитника, а то подразумева још институција које можемо да контролишемо, али и увођење санкција за непоштовање препорука омбудсмана.
Јача и ауторитативнија институција Заштитника грађана је циљ којем тежим. Зато нам је важна измена Закона о Заштитнику грађана, што је уосталом обавеза Србије по поглављу 23. Та измена између осталог доноси нам нову систематизацију радних места, решавање проблема простора и прецизније и јасније дефинисање овлашћења. О свим тим питањима разговарао сам и тражио мишљење невладиног сектора, као и струковних удружења судија и тужилаца. Важно ми је да поменем да јавност има погрешну представу о платама, и то у Стручној служби Заштитника грађана. Ту постоји нелогичност због чега се ово питање мора другачије уредити. Заправо, наш саветник има исту плату као саветник у већини министарстава, али постоје и она министарства чији службеници и намештеници имају веће плате, па тако долазимо до парадокса да онај који контролише има мању плату од контролисаног.